| Дудаковић и др: Посмртни остаци убијеног Србина стали у кутију од ципела |
|
|
| Понедељак, 12 фебруар 2024 | |
|
Срна | 12.02.2024 | Глас Српске
САРАЈЕВО - На суђењу бившем команданту и припадницима Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и другима за злочине над српским борцима и цивилима у више крајишких општина 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Миленко Ћирић испричао је да су спаљени посмртни остаци његовог оца, који су пронађени у кући, стали у једну мању кутију од ципела.
Ћирић, који је до септембра 1995. живио у Кључу са оцем Зораном, супругом и двоје дјеце, рекао је да је током рата био војно ангажован и да 15. септембра није био с породицом, али их је и прије тога евакуисао у околину Приједора, преноси Бирн.
"Супруга и дјеца су евакуисани у Приједор. Отац је био у Љубинама у кући, он је горе повремено одлазио", навео је свједок и додао да је то било село с већински српским становништвом и да није било више од 75 кућа.
Када је чуо за гранатирање Кључа, Ћирић се присјетио да је кренуо пјешице за Сански Мост и питао пролазнике за оца.
"Рођак ми је рекао да га је молио да крене с њима, а он му одговорио `Никола, нећу нигдје, неће мени нико ништа, ја сам учествовао у оном рату, ја сам се борио за овај народ`", присјетио се свједок разговора с рођаком.
Доласком 1997. у Кључ, Ћирић каже да није имао информација о оцу и да је његова сестра од Међународног комитета за нестала лица затражила да провјере кућу у Љубинама која је била спаљена.
"Копали су по рушевинама и само се појавио тај црни изгорјели слој. Нашли смо само 250 грама костију, стало је у кутију од ципела", рекао је Чирић.
Бранилац Асим Црналић је питао да ли допушта могућност да је отац умро природном смрћу јер је имао 86 година, а свједок је одговорио одрично.
Свједок Синиша Солак је испричао да је живио у селу у близини Кључа до гранатирања 15. септембра 1995, када су он и породица одлучили иселити у околину Приједора.
"Сјећам се као дијете да је јутро било када су пале гранате. Баба је кренула с нама, а деда је остао у селу, мислио је да га нико неће дирати, да ћемо се и ми брзо вратити", навео је свједок додавши да је дјед Зоран Грбић остао и због стоке коју су имали.
Солак је рекао да су изгубили сваки траг за дједом, пријавили његов нестанак и да је, након што су борбена дејства престала, пронађен преко Црвеног крста у сусједном селу.
На питање тужиоца Ведране Мијовић да ли му је познато како је дјед идентификован, Солак је казао да мисли да је била у питању класична идентификација, додајући да је ујак препознао златан зуб, као и документе које је имао уз себе.
"Знам да је пронађан убијен заједно с једном бабом из села", истакао је Солак, објашњавајући како је током ексхумације тијела пронађена и Стака Митровић.
Свједок је рекао да је заинтересован за потраживање имовинско-правног захтјева, чему се бранилац Ифет Ферагет противио, наводећи да законом унуци немају право на такав захтјев.
Солак је негирао тврдњу браниоца Црналића да је његов дјед Зоран Грбић био припрадник Војске Републике Српске и да је његово тијело размијењено.
За злочине почињене на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 лица, прогоне и уништење вјерских објеката суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атифу Дудаковићу, Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.
Суђење ће бити настављено 26. фебруара.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
