Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сарајево arrow Фељтон агенције СРНА arrow БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3)
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3) Штампај Пошаљи
Аутор СРНА   
Среда, 22 септембар 2010
Индекс чланака
БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3)
Страна 2
Страна 3
Страна 4
 
 
 
 
 

     Касатићи, село које припада градској општини Хаџићи

 

    Напад на српски дио села, у ствари, на заселак Милошевићи, извршен је изненада 24. маја 1992. У акцији  је учествовао велики  број припадника Армије БиХ, регрутованих претежно из овог, а извјестан број њих и из околних муслиманских мјеста.  По упаду и запосједању насеља у властитој кући масакрирана је једна од српских породица, која није успјела да се благовремено склони из села. Њихова имовина је опљачкана и пренесена у муслимански дио села, а зграде и остали објекти су спаљени и разорени.

    Жртве: 1) Ацо (Дејан) Милошевић,1952; 2) Дејан (Никола) Милошевић, 1924; 3) Илија (Илија) Милошевић, 1941; 4) Јованка (Симо) Милошевић, 1929. и 5) Срђан (Гавро) Милошевић 1968, слеп младић и 6) Горан (Раденко) Тодоровић, 1968.


     Сарајево, подручје града, Улица Васе Мискина

 

    Испред  продавнице за хљеб 27. маја 1992. активирана је подметнута експлозивна направа од које је смртно страдало више лица, а око 140 цивила лакше и теже повријеђено. Да су  масакр муслиманске снаге раније планирале и припремиле свједочи, поред осталог, и присуство екипа ТВ Сарајево.

    У накнадном извјештају Савјета безбједности УН констатовано је, односно изражена  сумња да Срби нису гранатирањем изазвали експлозију, већ да је експлозија посљедица подметнуте минске направе. Међутим, тај извјештај у међувремену се "изгубио" и није стигао прије почетка сједнице Савета безбједности. Према неким накнадним свједочењима, циљ ове режиране трагедије, у којој је жртвовано толико недужних лица, био је прекид преговора у Лисабону који су наговјештавали мирно рјешење сукоба у БиХ, али и да се СРЈ увуче у оружане босанско-херцеговачке сукобе и грађански рат који је већ ухватио маха.

    Жртве: 1) Срећко Шиклић; 2) Миле (Стеван) Ружић, 1921; 3) Гордана (Обрад) Ћеклић; 4) Владимир Богуновић, 1936; 5) Тамара Вејзагић; 6) Влатко (Јован) Танасић, 1930; 7) Божица Патаки - Трајчев; 8) Неџиб Абдић (дијете); 9) Руждија Бектешевић; 10) Мирсад Фазлагић; 11) Емина Карамустафић (дијете); 12) Мехида Омеровић, 13) Хатиџа Салић; 14) Васвија Ченгић; 15) Јусуф Владовић;
                                         
 
 (наставиће се)   
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >