Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

 

 

    Храсно брдо

    У Озренској улици 10. маја 1992. муслимани, припадници Територијалне одбране Армије БиХ, заробили су три припадника српске територијалне одбране. Супротно међународним нормама и устаљеним обичајима рата, заробљени српски територијалци су убијени на веома свиреп, бестијалан начин. То се видјело послије преузимања њихових тијела до којих је српска страна дошла размјеном за живе муслимане и њихове војнике. На тијелима масакрираних српских заробљеника утврђене су, поред осталог, и повреде: код двојице заробљеника извађено по једно око, код све тројице поломљене руке у предјелу зглобова шаке и лакта, утврђене су посјекотине и дубоки убоди оштрим предметом на врату и стомаку, отворене ране и улубљења на лобањи једног од заробљених Срба настали ударцима тешким тупим предметом.

    Жртве: 1) Милош (Божидар) Стевић, 1952;  2) Крста (Лука) Сладоје, 1952; 3) Момчило (Никола) Пророк, 1951.

     Пофалићи

    Велико насеље у коме је живјело српско становништво страдало је 16. маја 1992. и неколико наредних дана приликом претходно припремљеног и планираног масовног напада више од 3 000 муслиманских војника, регрутованих са подручја Сарајева и сврстаних у јединице Армије БиХ. Многе од њих су предводили познати криминалнци које је Алија Изетбеговић ослободио издржавања затворске казне да би му послужили за обрачуне са Србима.

    Том приликом је опљачкано и спаљено више од  500 српских кућа и више од  1 000 осталих грађевинских објеката. Многи становници српске националности свирепо су убијени или затворени у логоре. Лица српске националности Пофалића убијана су приликом напада у самом насељу испред њихових кућа, у засједама које су муслимани постављали на путевима и богазама којим су кроз шуму и пашњаке, преко брда Хума и Жучи, многе породице, са дјецом и  старим, покушавале пребјећи на српску територију.

    На крају, убијани су као затвореници, логораши или таоци у селу. Међу жртвама су  претежно старије особе оба пола. Егзекуције над њима, поготово у кућама или затворима,  извршене су на веома суров начин: тупим предметима, ножевима, па и спаљивањем. У томе су се посебно истицале тзв. Санџаклије, муслимани који су раније, или непосредно прије почетка рата као добровољци пристигли са подручја Рашке области из Републике Србије. Никада прије овог догађаја ни у даљем току рата на подручју Сарајева није се догодило да у току једног дана муслимани убију толико лица српске националности. То је превазишло и покоље из времена Другог свјетског рата. У једној великој градској четврти немилосрдно су уништили све што је српско.

    Жртве: 1) Божур Елез, 1900; његова супруга 2) Љубица (Ђоко) Елез, 1904; 3) Бранко Бозало, 4) Тихомир (Благоје) Братић, 1949; 5) Вида Братић; 6) Крсто (Спасоје) Буха, 1914; 7) Радован (Обрен) Буха, 1928; 8) Саво (Саве) Елез, 1935; 9) Радован Игњатовић; 10) Тихомир Игњатовић; 11) Зоран (Радован) Игњатовић, 1959; 12) Бранко (Маринко) Јеремић, 1941; 13) Божо Ковачевић; 14) Сретко (Драго) Мађаревић, 1935. и његова супруга 15) Душанка (Војин) Мађаревић, 1937; 16) Роса (Лазар) Мићић, 1902; 17) Ковиљка Мијовић, 1927; 18) Милорад (Данило) Рајчевић-Мишо, 1938; 19) Славко (Милан) Рајчевић,1957; 20) извесни Рашевић (подстанар, студент права), 21) инг. Мирослав (Митар) Роган - Миро, 1942; супружници 22) Мирко (Милан) Савић, 1940. и 23) Роса (Коста) Савић, 1948;

    браћа 24) Ранко (Ђорђо) Шојић, 1957. и 25) Бориша (Ђорђо) Шојић, 1957; 26) Нада Павловић - Васковић, 1957; 27) Стана (Љубо) Васковић, 1923; и њен супруг 28) Стево (Васко) Васковић, 1924; 29) Млађен Братић, 1932; 30) дете из породице Гаговић, од око две године, убијено, према изјавама сведока, ударцима о под собе у којој је пронађено, 31) Марица Мићић; 32) Драган (Ђорђе) Драганић, 1961; 33) Радомир (Драго) Марић, 1972; 34) Предраг (Гојко) Нишевић, 1957; 35) Петар (Александар) Пикулић - Перо, 1950; 36) Рајко Савић, 1948; 37) Живко Шараба, 38) Војин (Никола) Вукадин, 1968; 39) Слободан (Бошко) Оџаковић, 1964; 40) Неђо (Урош) Оџаковић, 1943; 41) Станко Пикулић; 42) Вид (Мило) Дуроњић, 1941; 43) Љубиша (Тихомир) Миновић, 1943; 44) Ранко (Владо) Папић, 1967; 45) Војко (Лука) Радовић, 1952; 46) Сока (Илија) Шкоро, 1945; 47) Саво Биберчић, 1925;

    48) Надежда Биберчић - Нада, 1929; 49) Драган Шојић; 50) Ђоко Шараба, 51) Рајко (Бранко) Шараба, 1946; 52) Трифко Чангаловић; 53) Миливоје Вукадин; 54) Стана (Манојло) Чангаловић, 1920; 55) Душан Косић, 1932; 56) Милинко (Душан) Ковачевић, 1927; 57) Војо Пикулић 1926. и његова супруга 58) Марица Пикулић, 1927; 59) Синиша Старчевић; 60) Рајко Бандић; 61) Рајко Баковић; 62) Ново (Анђелко) Боровчанин, 1945; 63) Име непознато, супруга Новице Братића - Братуша; 64) Момо Војиновић, 1942; 65) Љубица Ковач, 1940; 66) Мирко Ковачевић 67) Љубица Ковачевић; 68) Радомир (Остоја) Радовић, 1953; 69) Вељко (Остоја) Радовић, 1958; 70) Војислав Чангаловић; 71) Славко (Драго) Симанић, 1928; 72)  Гордана (27. год.) 

    За извјесна лица, жртве овог масакра, посебно из породица Вигњевић, Мочевић, Радовић, Ристичевић, Шалипур, Чардаловић и/или Чангаловић још се  не располаже  потребним подацима. Сарајевске кантоналне и градске власти годинама настоје да прикрију обим овог злочина.