Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

     ОРАХОВ БРИЈЕГ

    Ово мало насеље у општини Вогошћа напали  су припадници оружаних формација Армије БиХ 8. јуна 1992. године и том приликом извршен је још један од бројних злочина над мјештанима српске националности ове општине.
 
    Жртве: 1) Душко (Радивоје) Радојевић, 1949. и 2) Драгица (Новица) Радојевић, 1922.

    ХОТОЊ

    За локалне услове доста велико, вишенационално, село (општина Вогошћа) у коме је  доминантну скупину чинила муслиманска популација (Хрвата 59, муслимана 2 042, Срба 800, Југословена 98, осталих 50). Српски дио села и околне српске засеоке напали су 8. јуна 1992. припадници Првог корпуса Армије БиХ, регрутовани са подручја ове и сусједних сарајевских општина. Том приликом убијена су три лица српске националности из породице Пајдаковић. 

    Преживјели мјештани српске националности потражили су спас на територији и у насељима под управом српских органа власти. Покретна имовина страдалих и избјеглих Срба Хотоња опљачкана је, а непокретна спаљена и уништена.

    Жртве: 1) Каменко (Боро) Пајдаковић, 1959; 2) Милан (Ђорђе) Пајдаковић, 1963; 3) Милена Пајдаковић, 1912.

     САРАЈЕВО

    У урбаном дијелу града, у Озренској улици, наоружани припадници муслиманских јединица тзв. "Зелених беретки" из састава Армије БиХ, 8. јуна 1992. у породичној кући Ђорђа Драшковића и у околним стамбеним објектима, без непосредног повода убили су и нанијели тешке тјелесне повреде великом броју цивилних лица српске националности. И овај злочин који су извршили муслимански војници, припадници Армије БиХ, инспирисан је једино националним и вјерским мотивима, односно чињеницом што су жртве припадале српској нацији и православној вјери.

    Куће и имовина страдалих мјештана и њихових сусједа опљачкане су и демолиране. У приближно истом временском раздобљу у граду оштећен је историјски и културни споменик - српска Саборна црква из 1872. Опљачкан и спаљен дио Митрополије са библиотеком значајних издања и публикација. У више наврата гранатирана је и српска црква Светих архангела Михаила и Гаврила.

    Жртве: 1) Слободан (Гојко) Драшковић, 1952; 2) Данило (Благоје) Лале, 1935; 3) Рајко Танић, 1952; 4) Саво (Милош) Вуковић, 1953; 5) Радмило (Ристо) Елез, 1973.

    Неидентификована тијела шест жртава муслиманског терора откопана су на сарајевском гробљу "Лав" 15. јула 2003.

    ЧЕМЕРНО (општина Илијаш - Сарајево)

    Најжешћи напад на ово мало и до извјесне мјере изоловано српско планинско село - које је од почетка ратних дејстава било мета честих насртаја и гранатирања муслимана из Сарајева - припадници Армије БиХ, извршили су 10. јуна 1992. Том приликом страдали су скоро сви становници овог села, избјеглице са муслиманске територије и њихови браниоци, од којих су многи дошли добровољно да помогну малобројну одбрану Чемерног. Као и у осталим муслиманским нападима на српска села све у селу је опљачкано, однесено у Сарајево и околна муслиманска села, а што се није могло понијети то је попаљено и разорено.

    Осим тридесет убијених мјештана и добровољаца који су покушали да их одбране, све лица српске националности, још више њих је лакше и теже рањено или похватано и спроведено у позната мучилишта, злогласне сарајевске логоре за Србе.

    Жртве: 1) Милош (Аћим) Буњевац 1955, његова мајка 2) Миросава (Ристо) Буњевац 1926. брат 3) Ранко (Аћим) Буњевац, 1961 и Милошева супруга 4) Славојка (Никола) Буњевац, 1957. потом 5) Ђорђо (Јован) Буњевац 1936, супруга 6) Ковиљка (Лазар) Буњевац, 1937. и њихов син 7) Горан (Ђорђе) Буњевац 1965; 8) Рајко (Јован) Буњевац, 1952; 9) Новко (Неђо) Ћетковић, 1912; 10) Спасенија Дамјановић - Таса, 1935. и њене двије кћерке 11) Ранка (Милан) Дамјановић, 1963. и 12) Јадранка (Милан) Дамјановић, 1960; 13) Стака (Млађен) Дамјановић, 1935. и њен син 14) Здравко (Вукашин) Дамјановић, 1965; 15) Манојло (Боривоје) Ђука, 1971; 16) Гојко (Ново) Ћурђић, 1958; 17) Мирослав (Самојко) Јанковић - Миро, 1966; 18) Сретен (Томислав) Јанковић, 1964; 19) Радомир (Радован) Јевтић, 1957; 20) Светозар-Триша (Михајло) Капетановић, 1941; 21) Љубиша (Радоје) Лазендић, 1971; 22) Милован (Милош) Малешевић, 1963; 23) Жарко (Душан) Малешевић, 1959; 24) Недељко (Слободан) Мићић - Ненад, 1968; 25) Станоје (Јован) Мирковић, 1968; 26) Миро (Милан) Пантић, 1969; 27) Стана (Симо) Рашевић, 1926; 28) Милинко (Ристо) Трифковић, 1933. и његова жена 29) Јања (Милан) Трифковић, 1941. и њихов син 30) Рајко (Милинко) Трифковић, 1979.

    Свједоци: Петар Рашевић, војник Трипковић, једна од жена из породице Дамњановић (или Трипковић) и заробљени припадник Армије БиХ Зејнил (Зихад) Херић.

 

  (наставиће се)

 

Фељтон новинске агенције СРНА  (1)