Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ НА ЧЕМЕРНУ, У ЛЕДИЋИМА , НА ПАЛАМА...

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 19. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Миливоје Иванишевић у  књизи "Српска стратишта Сарајева", чије изводе Срна ексклузивно објављује, наводи случај "Требечај" (општина Трново - Сарајево)  у коме је извршен злочин над седам српских цивила током ратних сукоба 1992 -1995. године у БиХ.

 

 

Напад на српски дио Требечаја извршен је 30. маја 1992. У нападу су учествовале муслиманско-хрватске оружане формације Армије БиХ. Формалано образложење за акцију била је "потрага за радио-станицама, војном опремом, бомбама и другим оружјем које су наводно становници српске националности имали сакривено на својим имањима и у кућама".

    Приликом претреса њихове имовине и кућа Срби који су се затекли у селу, углавном старије особе оба пола, злостављани су на све могуће начине: малтретирани, понижавани и пребијани. Окупација насеља трајала је до 16. јуна 1992. У међувремену је седам мјештана убијено, а неки од њих на веома свиреп начин. Ексхумација страдалих извршена је тек почетком августа, по повратку Срба у Требечај.

    Жртве: 1) Зорка Кнежевић, 1915; 2) Никола (Јован) Кнежевић, 1916. и његова супруга 3) Милка (Тодор) Кнежевић, 1922; 4) Милош (Душан) Влашки, 1925. и његова супруга; 5) Риста (Никола) Влашки, 1934; 6) Десанка (Спасоје) Влашки, 1909; 7) Стана (Петар) Елез, 1900.

        МИЉЕ (општина Трново - Сарајево)

    Ријеч је о забаченом  српском селу у сарајевској (становника 18) нападнуто је и држано под окупацијом као и Требечај од 30. маја до 16. јуна 1992.  Судбина Срба који су се затекли у селу у свему је иста као и судбина Срба Требечаја. Мјештани су злостављани, понижавани, пребијани и убијани у својим кућама на веома суров начин. Тијела пронађених страдалника су угљенисана. Ријеч је искључиво о веома старим особама српске националности. Њихова имовина опљачкана је и уништена. Злочин су починили припадници муслиманско-хрватских формација Армије БиХ, регрутовани углавном са подручја Сарајева. Тијела покојника сахрањена су тек након извјесног времена и послије повратка ВРС и српског становништва у овај крај.

    Жртве: 1) Љепосава Витковић, 1921; 2) Драгиња Витковић, 1922; 3) Цвија (Видо) Витковић, 1924. и 4) Бориша (Алекса) Ивановић, 1912.

        ЛЕДИЋИ, општина Трново - Сарајево

    Ово мало планинско и сиромашно српско село (становника 36) на обронцима планине Бјелашнице напале су, опљачкале и спалиле хрватско-муслиманске оружане формације Армије БиХ, у највећој мјери регрутоване са подручја Сарајева. Напад је извршен у предвечерје 3. јуна 1992. око 19.00 часова и трајао наредног дана скоро до свитања.

    Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна. У том времену на веома суров начин убијени су, углавном масакрирани, сви мјештани српске националности који нису могли да избјегну из својих кућа пред разулареним муслиманским војницима. Међутим, убијени су и они малобројни које су муслимани пронашли док су се крили по околним потоцима и шумама.

    Заједничку гробницу пет женских тијела пронашли су извиђачи ВРС након више од годину дана, крајем новембра 1993, а патолози су утврдили узроке смрти, односно  средства и начин егзекуције (хладно оружје) и идентификовали жртве. Ријеч је о пет старих жена из Ледића.

    Друга колективна егзекуција извршена је у исто вријеме над групом избјеглих мјештана који су покушали да се пробију према Калиновику. Овај злочин се догодио у близини локалитета Пољице, код ледићке кривине. Укупан биланс напада на Ледиће је стравичан.

    Муслимани су убили већину становника овог села. Само мали број њих је преживио поход Армије БиХ. Неки од њих су накнадно, приликом покушаја бјекства, убијени на другим успутним  локацијама (Ленка Тешановић и Стана Тешановић, мајка двојице покојника: Радета и Миленка Тешановића, страдале су неколико дана касније у селу Срботина, код Миљевине, општина Србиње (данас Фоча).)