Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

     ЉУБИНА, општина Илијаш

     Засједа на магистралном путу Тузла - Сарајево, коју су поставили припадници Армије БиХ 19. јула 1992. године око 19.30 часова,  на раскрсници гдје се од главне саобраћајнице одваја макадамски пут.  Том приликом у пресретнутом путничком возилу, минибусу, из ватреног оружја убијена су три, а рањена четири путника, цивила који су се возили на релацији Средње - Семизовац. Преживјели путници, рањеници у овој засједи, свједоци  су напада.

    Жртве: 1) Јован (Недељко) Николић, 1949; 2) Тихомир (Жарко) Марић, 1963 и 3) Слободанка Мацановић, 1951.
   

 

    ТРНОВО

     

    Монструозни злочин над старим и болесним брачним паром Бјелица догодио се 31. јула или 1. августа 1992. године у самом општинском центру. Муслимани су, за ноге везане супружнике Бјелица, закачили за моторно возило и вукли улицама Трнова док нису у стравичним мукама издахнули. Огуљена, унакажена и изломљена тијела жртава оставили су на ливади званој Широка њива, гдје су потом и закопани. 

    Жртве: 1) Боса (Алекса) Бјелица, 1927. и Васо (Мирко) Бјелица, 1933.

   

     РОГОЈ, општина Трново - Сарајево

    Ријеч је о  брдском превоју на путу између сарајевског Трнова и Доброг Поља у општини Калиновик, који су муслимани више пута нападали и, по освајању, у засједама сачекивали Србе који су бјежали из угрожених српских трновских села. Највише убистава, која су починили припадници Армије БиХ у нападима и засједама на овом месту, извршено је у од 27. јула до 3. августа 1992. Након освајања овог стратешки значајног превоја и пресијецања саобраћајнице у окружењу, са више српских насеља нашао се ту и градић Трново. Ускоро су и Трново освојиле муслиманско-хрватске оружане снаге, односно јединице Армије БиХ. Тада су поново за српско становништво ове општине наступили дани терора, убистава  и прогона.

    Бјежећи пред нападом муслиманске и хрватске војске, многи мјештани насеља: Киселица, Бистроча ..убијени су у својим селима или при бјекству за Калиновик у засједи на Рогоју. Остали, који су том приликом похапшени, страдали су у затворима и логорима. Њихове муке у логорима кроз које су прошли представљају посебну страницу голготе Срба ове сарајевске општине. (Први логор који је организован за Србе са Рогоја налазио се у селу Дејчићи. Ту су доживјели и прва тешка, али не и посљедња злостављања.)

    Као и у осталим нападима на поједина српска села и у овом случају страдале су, што се лако уочава, многе комплетне породице. У Трнову је разорена и српска православна црква,  а њен свештеник  Недјељко Поповић окончао је живот смрћу мученика. Ексхумација страдалих на Рогоју извршена је тек након годину дана, 23. јула 1993. године. 

    Жртве: 1) Илија (Петар) Вишњевац, 1950; 2) Тодор (Петар) Вишњевац, возач санитетских кола, 1939; 3) Стана (Маринко) Вујичић, 1953, медицинска сестра;  4) Милан (Млађен) Влашки, 1922; 5) Мирјана Голијанин, 1935; 6) Првослав (Милорад) Драговић, 1972; 7) Славко (Гојко) Драшковић, 1945; 8) Велимир (Реља) Ждрале, 1952; 9) Данило (Љубо) Јокић, 1934; 10) Милан (Јово) Мандић, 1958; 11) Драган (Милинко) Симић, 1960; 12) Цвија (Љубо) Орлић - Трговчевић, 1918; 13) Стана Витковић (дјев. Обућина), 1925; 14) Млађен (Љубо) Влашки, 1945; 15) Тодор (Љубо) Поповић, 1922; 16) Светозар (Никола) Поповић, 1920; 17) Јања Голијанин; 25) Госпава Влашки, 1922; 18) Петар (Урош) Голијанин, 1921. и његова супруга 19) Милка (Обрен) Голијанин, 1928;  20) Радојка Поповић, 1921; 21) Милан (Ђорђе) Аксентић, 1908; 22) Драго (Илија) Голијанин, 1906; 23) Цвијета (Симо) Елез, 1920; 24) Перо (Милан) Елез, 1920; 25) Гојко (Никола) Бадњар, 1954; 26) Данило (Васо) Лаловић, 1933; 27 Радомир (Јово) Трговчевић, 1955; 28) Дарко (Неђо) Парежанин, 1963; 29) Спасоје  (Светозар) Поповић, 1940; 30) Перо (Никола) Поповић, 1950; 31) Миле (Жарко) Пржуљ, 1957; 32) Драган (Маринко), 1967; 33) Неђо (Алекса) Вељовић, 1951; 34) Никола (Видо) Поповић, 1937; 35) Коста (Грујо) Пржуљ, 1968; 36) Рајо Говедарица; 37) Радоје (Благоје) Станковић, 1947; 38) Душан (Митар) Бадњар, 1953; 39) Станко (Растко) Вишњевац, 1956; 40) Жељко (Дејан) Копривица, 1964; 41) Жељко (Слободан) Миликић, 1971; 42) Мирослав (Сретеније) Миросавић, 1972; 43) Милан (Миле) Павловић, 1958; 44) Милосав (Радослав) Пржуљ, 1960; 45) Раде (Војин) Пухало, 1967; 46) Јанко (Крсто) Сладоје, 1969; 47) Спасоје (Никола) Говедарица, 1956; 48) Неђо (Алекса) Вељковић, 1951; 49) Милојко (Миладин) Дробњак, 1953.

     ШКИПОВ ГАЈ

    Локалитет недалеко од Трнова, на коме су се налазиле линије српске одбране. Приликом једног од бројних напада, 30. јула 1992. заробљена су три српска борца. Подвргнути су жестоким батинама, а потом су и усмрћени хладним оружјем, што је утврђено приликом ексхумације прегледом  посмртних остатака. Ексхумација је извршена 24. јула и 18. септембра 1993, годину дана послије њиховог страдања. Један од заробљеника - рањени Радован Трговчевић, попут брачног пара Галинац,  везаних ногу закачен је за аутомобил и вучен улицом док није издахнуо.

    Жртве: 1) Дарко (Недо) Парежанин, 1963; 2) Спасоје (Светозар) Поповић, 1930. и 3) Радован (Јово) Трговчевић, 1955.