Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

УЖАС НА РОГОЈУ

 

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

 

БИЈЕЉИНА, 20. СЕПТЕМБРА (СРНА) -  Бројна убиства Срба у сарајевској регији на страни коју су држале муслиманске формације током ратних сукоба, али и на подручјима које су "држали" Срби  и на којима се гинуло током упада муслиманских формације, те од граната граната и  снајпера, а о којима у својој, именима и свједоцима поткријепљеној књизи пише Миливоје Иванишевић  - умногоме бацају савим другачију слику на оно што се дешавало у сарајевским општинама током ратних дејстава.

 

 

 НОВО САРАЈЕВО

     КРТИНЕ (општина Илијаш - Сарајево)

    Првог дана Свете Тројице, 14. јуна 1992. године, наоружани муслимани, борци Првог корпуса Армије БиХ или тзв. браниоци Сарајева, масакрирали су још једну српску породицу. Масакр је извршен хладним оружјем, значи тупим предметима и ножевима. Више од два мјесеца локалне муслиманске власти нису дозвољавале да се покојници сахране.
   
    Кад је већ увелико одмакло распадање тијела убијених, по налогу исте локалне муслиманске власти, сахрану је  извршио логораш, по националности Србин, Страјко Драгић из села Малешића, општина Илијаш. Жртве муслиманског дивљања овог пута била је српска породица  Росуљаш.    

    Жртве: 1) Божана (Милош) Росуљаш, 1916; 2) Цвијета (Манојло) Росуљаш, 1925; 3) Коста (Ристо) Росуљаш, 1913; 4) Маринко (Војин) Росуљаш, 1954. и 5) Мирко (Војин) Росуљаш, 1956.

    У масовној гробници у селу Кртине ексхумирана су тијела српске породице Росуљаш: Косте, Божане, Цвијете, Маринка и Мирка.

     ПАЛЕ

    У   селу Шаиновићи   15. јуна 1992. године око 19.00 часова на свом имању, док су збрињавали стоку, на веома свиреп начин, без икаквог повода или разлога, убијене су двије веома старе особе, муж и његова супруга. Убиство извршио муслиман из истог села, њихов комшија.

    Жртве: Милан Ремовић, 1905 и 2) Стоја Ремовић, 1913.

     САРАЈЕВО,  урбани дио града, улица Томе Масарика (општина Стари Град):

     У ноћи између 26. и 27. јуна  1992. године из својих станова присилно је истјерано и незнано куда одведено више лица српске националности, од којих су неки, након извјесног времена, нађени мртви, а осталима се изгубио сваки траг. Једна од тих невиних жртава, покојна Мирјана - Мира Кечан, нађена је мртва у Миљацки са повезом на очима. У станове убијених и несталих уселили су се са својим породицама представници муслиманско-хрватских власти и њихових полицијских и војних формација.

    Жртве: 1) Мирјана (Душан) Кечан - Мира, 1938; 2) Бранка (Радо) Мрђа, 1953. и њен муж 3) Младен (Петар) Мрђа, 1950; 4) њихово дијете, име непознато; 5) Љепосава Пешић, рођ. Николић, 1948; 6) Душко (Драгољуб) Пешић, 1972.