Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сарајево arrow Фељтон агенције СРНА arrow БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (6)
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (6) Штампај Пошаљи
Аутор СРНА   
Среда, 29 септембар 2010
Индекс чланака
БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (6)
Страна 2
Страна 3
Страна 4
 
 

    САРАЈЕВО


    Локалитет Чакле или Бабин Дол на Игману (одраније познат и као Олимпијска долина Уједињених нација). Дана 6. октобара 1994. у ноћним часовима муслиманске оружане формације су за вријеме примирја и из тзв. "заштићене зоне" ОУН извршиле напад и на спавању убили три болничарке и осамнаест српских бораца. Да би дошли до мјеста напада, муслимански ратници су морали да пређу територију коју су "контролисале" и "штитиле" снаге УНПРОФОР-а. Након овог покоља високи представник ОУН званично је за злочин "окривио“ и "осудио“ муслиманско војно и политичко руководство, али ништа више од тога. Неких значајнијих војних или политичких посљедица за муслимане, осим вербалне осуде, није било.

    Жртве: 1) Ристо (Мирко) Анђић, 1954; 2) Радмила (Маринко) Бјелица, 1974; 3) Тања (Владо) Бјелица, 1973; 4) Ђуро (Милош) Чанчар, 1949; 5) Жарко (Саво) Ђогић, 1959; 6) Стојанка (Петар) Голијанин, 1961; 7) Славко (Радоје) Кенић, 1954; 8) Бранко (Шпиро) Милић, 1949; 9) Момир (Илија) Минић, 1936; 10) Горан (Миленко) Мочевић; 11) Велимир (Реља) Поповић, 1971; 12) Ранко (Добрила) Самарџић, 1972; 13) Мирко (Млађен) Самарџија, 1958; 14) Васо (Ристо) Сикима, 1955; 15) Славиша (Миленко) Мочевић, 1961; 16) Перо Павловић, 17) Никола (Душан) Сикимић, 1948; 18) Светозар (Милинко) Шешлија, 1953; 19) Александар (Милош) Видаковић, 1956; 20) Момчило (Саво) Крстовић, 1949; 21) Ненад (Душан) Голијанин, 1955.
 
    Свједоци: Миланка Аксентић, Саво Милић, Горан Влашки.


    ГРБАВИЦА


     У овом насељу у општини Ново Сарајево 11. марта 1995. године, испред зграде у Улици Раве Јанковића бр. 67, док су се играле, снајперским хицима убијене двије дјевојчице српске националности. Убиство извршено са територије коју су контрлисале снаге Армије БиХ, највјероватније из објекта у Улице Милутина Ђурашковића бр. 3. Узрок смрти утврђен у мртвачници болнице у Касиндолу.

    Жртве: 1) Наташа (Недељко) Учур, 1986. и 2) Милица (Ранко) Лаловић, 1984.


    ДОЊИ КОТОРАЦ


    У српском дијелу села, код броја 113, 12. маја 1995. године око 12.00 часова снајперским хицем убијене двије женске особе српске националности док су се бавиле сјетвом поврћа у својој башти. Снајперски хитац испаљен је са муслиманске стране истог насеља са удаљености од око 500 метара ваздушне линије. Обје жртве убијене истовремено једним хицем. Узрок смрти су прострелне ране грудног коша.

    Жртве: Вера (Станко) Новаковић, 1946. и Мара (Јово) Трапара, 1945.


    ИЛИЏА


    Село Шамин Гај, МЗ Раковица, гранатирано 17. јуна 1995. године око 13.30 часова артиљеријским пројектилом калибра 122 мм са подручја села Грмуша, општина Високо. Том приликом испред куће Станка Павковића, Росуље бр. 24, убијена два дјечака српске националности, избјеглице са подручја под муслиманском контролом и влашћу.

    Жртве: 1) Југослав (Васо) Мишковић, 1981. и 2) Влајко (Станко) Лакић, 1978.


     САРАЈЕВО


    У насељу Алипашино Поље у општини Нови Град 7. јула 1995. у свом стану убијена три лица српске националности. Убиства су извршили униформисани припадници војних или полицијских формација муслиманског дијела града Сарајева. Жртве су биле припадници адвентистичке вјероисповијести и никада нису узимали учешћа ни у вербалним сукобима. И у овом случају поновила се стара пракса муслиманских власти. Оне су жртве својих злочина веома често приписивале дејству српске артиљерије и српских снајпериста. Тако је било и код убиства ове породице. Убијени су у стану на коме ни прозори нису поломљени, али су, по налазима муслиманских власти, страдали од српске гранате.

    Жртве су ексхумиране након више од четири године, 13. 10. 1999, из масовне гробнице на градском гробљу "Лав".

    Жртве: 1) Божо (Миливоје) Ђорем, 1957; његова супруга 2) Хема (Ристо) Ђорем, 1965. и њихова петогодишња кћи 3) Магдалена (Божо) Ђорем, 1990.

   
    (наставиће се)
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >