Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

     ХРАСНИЦА

   
    Као знак одмазде за покушај бјекства - неколико логораша из муслиманског логора за Србе 22. априла 1993. стражари стријељали три затвореника српске националности. Мушки затвореници из овог логора су, поред осталог, служили за копање траншеја и осталих утврђења за потребе Првог корпуса Армије БиХ или као живи штит при покушају пробоја и у нападима јединица Армије БиХ на линије српске одбране града Сарајева. У остатку "слободног" времена, значи за време боравка у логору, српски затвореници, без обзира јесу ли цивили или војници, жене или мушкарци, били су изложени свим врстама немилосрдног физичког и психичког злостављања.

    Жртве: 1) Милан (Војин) Крстић, 1950; 2) Ранко ( Радослав) Варагић, 1960; 3) Славољуб (Гојко) Капетина, 1963.

     СТУПНИК

    На овом планинском врху у општини Хаџићи 25. маја 1993. око 10.00 часова прије подне припадници оружаних формација Армије БиХ су, као и обично, затворенике из бројних логора које су имали на подручју града користили као живи штит при нападу на линије српске одбране, за копање траншеја, ровова и земуница. Приликом једне од таквих акција убијено је седам мушкараца, четири цивила логораша српске националности из логора "Силос" и "Крупа" и три ратна заробљеника и рањеника, сви са подручја сарајевске општине Хаџићи. Посмртни остаци убијених логораша, заробљеника и рањеника, захваљујући помоћи представника Унпрофора, откопани су након шест мјесеци, 2. новембра исте године, а идентификација је извршена наредног дана. Прегледом повреда по спољним дијеловима тијела утврђено је да је егзекуција извршена ватреним оружјем, али и коришћењем тупих предмета и разноврсних сјечива - вјероватно ножа, секире и бајонета.

    Жртве: 1) Анђелко (Димшо) Голуб, 1962; 2) Драган Давидовић, 1957; 3) Бранислав (Стеван) Његован, 1959; 4) Ранко (Војин) Витор, 1959; 5) Младен (Милорад) Голуб, 1967; 6) Раде (Божо) Антонић, 1950. и 7) Михајло (Славко) Шаренац, 1942.

    ХАЏИЋИ

    Муслиманске оружане формације из састава Армије БиХ извршиле су напад на линије одбране Хаџића 26. маја 1993. Том приликом су заробили и потом убили четири српска борца из састава Хаџићке бригаде Војске Републике Српске. Тијела покојника, посредством и залагањем представника УНПРОФОР-а, српска страна је преузела тек 23. јуна 1993. на гробљу Влаково. Приликом идентификације и прегледа спољних повреда покојника констатовано је да су српски заробљеници масакрирани углавном хладним оружјем, односно тупим предметима и ножем: једној од жртава пререзано је грло, другој одсјечена десна страна лобање, трећој пробијено тјеме...

    Жртве: 1) Милорад (Миленко) Мичић, 1956; 2) Сретен (Средо) Зимоња, 1968; 3) Раденко (Вељко) Мариловић, 1954; 4) Горан (Марко) Шекеревић, 1961.

     ХОТОЊ

    У сарајевској општини Вогошћа 12. јула 1993. године у 17.30 часова на велики српски празник Петровдан муслимани су код фабрике УНИС са својих артиљеријских положаја гађали путничко возило аутобус ТАМ регистарских ознака SA 237-744 које се кретало на релацији Вогошћа - Пале. На возило у коме се налазило тридесет путника испаљена је топовска граната калибра 76 мм и том приликом два лица су смртно страдала, а више њих је претрпјело повреде од гелера, од чега седам лица је било теже рањено.

    Жртве: 1) Милева Ђорђић и 2) Зоран (Сретко) Драшкић.

    САРАЈЕВО - БЈЕЛАВЕ

     У Немањиној улици у ноћи између 8. и 9. октобра 1993. из стана је изведена и на суров начин ликвидирана и опљачкана још једна српска породица. Том приликом су убијени домаћин, његова супруга и, према неким свједочењима, двоје малољетне дјеце. Униформисани и наоружани починиоци злочина припадали су легалним војним или полицијским снагама града Сарајева. Њихов предводник Малик Диздар је на војном суду "усљед недостатка доказа" ослобођен одговорности. Судским вијећем које је донијело ослобађајућу пресуду предсједавала је судија Амира Јагањац. Тијела родитеља ексхумирана су након шест година, 14. октобра 1999, на српском гробљу "Свети Марко".

    Жртве: 1) Раде (Ђорђе) Шулић, 1935, његова супруга 2) Јела (Стефан) Шулић, 1935. и њихово двоје малољетне дјеце, чија имена нису позната, кћи: 3) ... (Раде) Шулић и син 4)... (Раде) Шулић.