Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Калиновик/Дрековић arrow Рамиз Дрековић правоснажно ослобођен
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Рамиз Дрековић правоснажно ослобођен Штампај Пошаљи
Среда, 22 новембар 2023
22/11/2023 |  РТРС | Аутор: СРНА

Апелационо одјељење Суда БиХ правоснажно је ослободило некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ Рамиза Дрековића оптужбе за злочине над српским цивилима у Калиновику 1995. године.

Дрековићев адвокат Мрсад Црновршанин рекао је Срни да је Апелационо вијеће одбило жалбу Тужлаштва БиХ као неосновану и потврдило ослобађајућу првостепену пресуду као правоснажну.

Оптужница Тужилаштва БиХ теретила је Дрековић да је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.


У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.

Дрековића је био оптужен да је као командант Четвртог корпуса такозване Армије БиХ, поступао супротно правилима међународног хуманитарног права.

Оптужница је теретила Дрековића да је од 21. маја до 7. јуна 1995. артиљеријским јединицама Четвртог корпуса у мјесту Бјелимићи /општина Коњиц/ наредио неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику.

Тужилац Владимир Симовић, који је заступао оптужбу у овом предмету, у завршним ријечима је навео да је Тужилаштво доказало "да су све особе, које су рањене и убијене у гранатирању, цивили, дјеца која су се враћала из школе, те да нису узимала учешће у оружаном сукобу".

Дрековићев бранилац Мирсад Црновршанин је приликом изношења ријечи одбране навео да материјални докази не дају закључак да су се радње из оптужнице десиле на начин како је то у њој и описано.

Дрековић је Суду казао да ни у једном планском документу Вијеће неће наћи напад на цивилни циљ, те да су сви планирани циљеви Четвртог кропуса били војни.

- Никада нисам имао ни примисли да издам наредбу која се налази у диспозитиву оптужнице - рекао је Дрековић.

Дрековићу се судило од марта 2019. године, а сада је правоснажно ослобођен.










AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >