Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

СТОТИНЕ ЛОГОРА - ОД ПОСЕБНИХ ПРОСТОРА ДО СТАНОВА

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У трагичној судбини Срба у муслиманском дијелу Сарајева током рата посебно нечовјечну и веома сурову улогу имали су затвори и логори којих је, према обнарадованим подацима и приложеном адресару Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечености и међународног права, било 523.    
    Те логоре за Србе оснивале су муслиманске и хрватске војне или цивилне власти. Овим подацима се данас служи и Удружење логораша Републике Српске. Истина, не ријетко, подједнако трагична страдања доживљавали су и трепјели Срби, становници муслиманског дијела Сарајева, и у својим кућама, становима и радним мјестима.

Српске породице, родитељи и дјеца, мајке и кћерке, свакодневно су немилосрдно у својим кућама и становима биле подвргнуте незамисливим облицима духовне и физичке тортуре, жене силоване, живи станари су са високих спратова солитера избацивани кроз прозоре. Убијани су, као и у логорима, свим средствима и на све начине. Тиме су српске куће и станови претворени у испоставе, истурена мјеста или филијале државних и приватних градских логора и мучилишта.

    Организација живота, третман и исљеђивање затворених Срба у логорима нису се ни по чему разликовали од поступака и третмана у фашистичким концетрационим логорима који су формирани на овим просторима за Србе, Јевреје и Роме у тешким и погубним временима Другог свјетског рата и, по злу познате, Независне Државе Хрватске - наводи Миливоје Иванишевић у својој књизи "Српска стратишта Сарајева".

    О режиму који је владао у сарајевским логорима свједоче стотине изјава, прикупљених од бивших логораша. (Погледати "Страдање Срба у Сарајеву", које је приредила Душица Бојић, Комесаријат за избеглице Републике Србије, Београд, 1996. и документацију Института за истаживање српских страдања у 20. вијеку)

     Међутим, за разлику од Другог свјетског рата, током овог рата логори су били намијењени искључиво Србима у Сарајеву. (Јевреји су се колективно и благовремено иселили из града, а Роми су били заштићени по два основа: и као вјерници ислама, а уз то и као припадници Армије БиХ.)

    Осим разних "државних" логора, које су организовале и којима су управљале државне или градске војне и полицијске власти, регистрован је и знатан број приватних логора и јавних кућа логорског типа које су "држали" истакнути муслимански функционери, полицијски и војни командири и команданти, или власници војних јединица и квартова у Сарајеву.

    Утамничени Срби су, да би признали оно што је одговарало муслиманским властима и што је од њих тражено, уцјењивани су разне начине, а најчешће пријетњама дјеци и породици. Употребљавани су за медијске манипулације, па и стварање у свијету лажне слике о мултиетничком граду у коме и Срби "лијепо и слободно живе"... Али, коришћени су и за принудне радове на копању траншеја за потребе муслиманске војске и остале физичке послове у граду, те за силовања, пљачку, пребијања, убиства...

    Према слободним процјенама, кроз логоре и затворе Сарајева прошли су или у њима боравили краће или дуже вријеме, током три и по године дугог ратног раздобља скоро сви Срби који су се стицајем невољних околности затекли као етнички таоци у муслиманском дијелу града. Процјена је да је у том дијелу града остало око 40 000 сарајевских Срба. Толико је и логораша који су на разне начине евидентирани и који су краће или дуже вријеме провели затворени у логорима или у својим кућама.

    Многи нису преживјели тортуру, а за неколико стотина њих посједујемо доказе да су убијени. Извјестан број затвореника је послије претрпљене тортуре, већ при издисају, пуштан на слободу да умре код куће. Они су лажно евидентирани као лица српске националности која су умрла на слободи природном смрћу.

     Умирања логораша усљед повреда нанесених током исљеђивања и тортуре настављена су и годинама послије рата. Муслиманске власти и у овом случају на разне начине и веома вјешто прикривају своје злочине које су током рата 1992-1995. године извршили у логорима.

    У томе су им, својим ћутањем пред свијетом, издашно током рата помогли и представници разних локалних и међународних, чак и вјерских и хуманитарних организација које су боравиле у Сарајеву и пружале разне облике помоћи не само муслиманском цивилном становништву и цивилним установама, већ и муслиманским органима власти и оружаним формацијама, али једино не и угроженим Србима.