Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Вељко Зељковић | 17.10.2023 | Глас Српске

САРАЈЕВО - Оптужени за ратне злочине над српским цивилима по неком неписаном правилу у једном тренутку током суђења напрасно оболе, што процесе против њих обесмишљава и развлачи у недоглед, у неким случајевима и више од пет година.

Указао је на ову чудну судску праксу вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Виктор Нуждић коментаришући јучерашњи случај, када је рочиште у предмету “Атиф Дудаковић и други” поново отказано у Суду БиХ, јер се “један од оптужених налази на болничком лијечењу”.

Према његовим ријечима, овај предмет против бившег генерала такозване АРБиХ и команданта Петог корпуса, оптуженог за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старијег доба, на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, одавно већ нема никакве везе са правом и правичношћу, јер се процесуирање одуговлачи на све могуће начине и у недоглед.

Подсјећања ради, против Дукаковића и 14 припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ оптужница је потврђена још у октобру 2018. године, али је судски поступак прво одгођен због пандемије вируса корона, а онда и због наводне болести Дудаковића. Како је тада саопштено, он тада није био у стању да долази и прати суђење, али га та “болест” није спријечила да сједне за волан, па чак и да учествује у саобраћајној несрећи.

Није требало пуно чекати да се неко опет разболи. Суђење је било пролонгирано и у јулу ове године након “незгоде коју је доживио један од оптужених Един Домазет”. Он се тада пожалио да је имао “одређени струјни удар”, а иначе има уграђен “пејсмејкер”, те да због тога мора на контролу и прегледе.

- Сада имамо ситуацију да се неко од оптужених опет разболио. Нажалост, ово се све чешће примјењује како би се суђења отегла у бесконачност. Исте сценарије могли смо видјети и у судском предмету “Добровољачка”, али и “Чемерно”, а исмијавање српских жртава евидентно је и у случају “Јошаница”, јер је Суд БиХ првобитно тврдио да су српски цивили “легитимна војна мета”. Присјетимо се само и случаја “Махмуљин”. Када су породице српских жртава са Возуће и Озрена коначно дочекале да неко буде и пресуђен за стравичне злочине почињене на овом подручју, главни осумњичени Сакиб Махмуљин је умјесто у затвор отишао у Турску, погодићете, опет на “лијечење”. И он је од априла недоступан властима у БиХ - истакао је Нуждић.

А какве су те власти, може се, како каже Нуждић, видјети и из отворене подршке коју је Дудаковићу пружио бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић који га је назвао херојем иако тог “хероја” терете за многобројне ратне злочине и протјеривање Срба с вјековних огњишта, а о чему постоје и материјални докази.

Судска пракса

Суђење Ејупу Ганићу и још деветорици оптужених за злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године одгађано је такође велики број пута, што из “познатих”, што из “непознатих” разлога. Када су у питању први - радило се о “болести оптужених”. Рочишта су одгађана у новембру прошле године, у јануару, марту, али и августу. Слична оправдања смо имали и у случају судског поступка за злочин над српским цивилима у селу Чемерно у јуну 1992. године.