Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Маријана Миљић Бјеловук | 28.09.2023 | Глас Српске

Све мање оптимизма да ће предмети ратних злочина бити доведени до краја: Опструкције јаче од свих стратегија

БАЊАЛУКА - На основу достављених статистичких података јасно је да сви предмети ратних злочина неће бити окончани у року, односно до краја године. Вријеме цури и због многобројних опструкција поједини случајеви неће бити процесуирани јер остајемо и без свједока и без извршилаца.

Поручено је то из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих уочи нове сједнице Надзорног тијела за праћење активности из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Наиме, на прошлој сједници Надзорног тијела, која је одржана половином јула, обећано је да ће члановима поменутог тијела бити достављен детаљан статистички приказ о броју ријешених и неријешених предмета ратних злочина прије нове сједнице, која би требало да буде одржана сутра у Сарајеву.

- Судећи према материјалу који је стигао за нови састанак Надзорног тијела, евидентно је да досадашњом динамиком неће бити могуће ријешити све предмете до краја године, односно у року који је дефинисан Ревидираном стратегијом. Прије давања коначне оцјене сачекаћу састанак како бисмо имали и званично објашњење од стране Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС), као подносиоца извјештаја, који период је према њиховом мишљењу потребан да се ријеше сви предмети - поручио је директор Центра Виктор Нуждић.

Нагласио је да је неминовно да вријеме тече и да због многобројних опструкција добар дио предмета неће ни бити процесуиран.

- Такав епилог ће услиједити јер с временом остајемо без свједока, а и извршилаца ратних злочина - поручио је Нуждић.

Представници Републике Српске до сада су у више наврата нагласили да правосудне институције на нивоу БиХ свјесно одуговлаче у процесима против истакнутих бошњачких официра и војника те да то почиње да вријеђа здрав разум. То је посебно видљиво у предметима “Добровољачка”, “Атиф Дудаковић” те однедавно случају “Јошаница” у којима постоје опструкције с циљем да оптужени никада не буду осуђени за најтежа кривична дјела. Када је ријеч о Јошаници, ту је тек показана сва фарса правосуђа БиХ јер је Суд БиХ прво одбио, а затим за мање од 24 часа потврдио оптужницу за злочине над српским цивилима код Фоче. Таквим њиховим потезом приказан је циркус у правосуђу БиХ. У Јошаници је убијено 56 цивила српске националности, а најмлађа жртва имала је свега двије године. Неке од жртава су мучене и убијене на свиреп начин.

Ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина је, након двогодишње блокаде од стране Бошњака, усвојена 24. септембра 2020. у Савјету министара БиХ, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, у чему су учествовали и представници ЕУ.

Тада је усаглашено да ће, између осталог, Министарство правде БиХ у року од 30 дана Савјету министара доставити приједлог одлуке о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије.

Међутим, услиједиле су поново блокаде с бошњачке стране, тако да је тек крајем марта ове године формирано Надзорно тијело, а Стратегија истиче крајем године.

Махмуљин

Ако се којим случајем и догоди да неко из бошњачког војног врха буде осуђен, а што се може третирати и као инцидент, њему буде допуштено да напусти земљу. Доказ за то је бивши командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин. Наиме, Апелационо одјељење Суда БиХ осудило је крајем априла 2022. године Махмуљина на казну затвора од осам година за злочине почињене над ратним заробљеницима и српским становништвом у Возући и Завидовићима 1995. године. Након тога Махмуљин је напустио БиХ и отишао у Турску.