Институт за истраживање српских страдања у XX веку

25.09.2023 | СРНА | Глас Српске

САРАЈЕВО - На суђењу за злочине у више крајишких општина у предмету "Атиф Дудаковић и други", свједоци Тужилаштва БиХ изнијели су сазнања о члановима својих породица који су у љето 1995. године били на подручју Босанског Петровца и навели да су им посмртни остаци пронађени након рата на подручјима којима је пролазио Пети корпус такозване Армије БиХ, док неки од њих још нису пронађени.

Неђељко Петровић је рекао да је до августа 1995. с породицом живио у селу Раиновци у општини Бихаћ и да је био војно ангажован.

Он је навео да је његов отац Бошко, када је покренута хрватска акција "Олуја" отишао са стоком код познаника Данета Радошевића у село Врточе.

Он је додао да су посмртни остаци његовог оца идентификовани 2007. године.

Петровић је навео да су објекти у његовом породичном домаћинству порушени, преноси Бирн.

За злочине почињене на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 особа, прогоне и уништење вјерских објеката, оптужени су бивши командант и припадници Петог корпуса такозване Армије БиХ – Атиф Дудаковић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Кожењић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

На питања браниоца Асима Црналића, свједок Петровић је казао да нема сазнања како је страдао његов отац.

Браниоца Ифета Ферагета интересовало је да ли је његов отац био мобилисан, што је свједок негирао.

Он је рекао је да је страдао када је тим подручјем пролазио Пети корпус. "Не знам како је убијен, само знам да је убијен", рекао је Петровић.

Свједок Тања Рунић казала је да је у августу 1995. с дјецом напустила Петровац, а њени родитељи су остали и ишли у село радити у башти.

Она каже да је њена мајка дошла у Бањалуку, а отац Никола Драгић није хтио кренути из села.

"До дана данашњег немамо сазнања о њему", тврди Рунићева.

На питања браниоца Мирсада Црновршанина, она је навела да је почетком августа Хрватско вијеће одбране гранатирало пут којим су ишле избјеглице из Крајине и да је било цивилних жртава.

На сугестију браниоца да је њен отац носио војничку кошуљу, Рунићева је рекла да он није био мобилисан и да је био 1931. годиште.

Црновршанин је рекао да у документацији пише да је нестанак њеног оца пријављен 15. октобра, на шта је Рунићева рекла да је тако констатовао Црвени крст.

Тужиоцу Маријани Чобовић је рекла да су они пријавили нестанак чим је мајка дошла у Бањалуку половином септембра.

Мирјана Јовковић је казала да је њена тетка Милева Бијелић из Хрватске кренула у колони на почетку акције "Олуја" и посљедњи је пут виђена у околини Петровца.

Она је додала да је студирала у Бањалуци и да се распитивала за тетку, чији су посмртни остаци пронађени у околини Петровца.

Бранилац Белма Балијагић Џухо је Јовковићеву питала да ли јој је познато да је у документацији наведено да је смрт њене тетке наступила у августу.

Јовковићева је рекла да је тако навела када се распитивала за њу, јер је тада био збјег из "Олује".

Бранилац је навела да у документацији пише да је смрт наступила природним путем, што Јовковићевој није познато.

Тужилац Чобовић је рекла да има још око 200 свједока, оштећених, који само требају потврдити да су страдали чланови њихових породица.

Она је предложила да се њихови искази читају, с чим се нису сложили адвокати, а неки од њих су предложили да Тужилаштво одустане од тих свједока.

Наставак суђења је 16. октобра.