Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Непознати разлози за одгађање рочишта за злочине у Добровољачкој Штампај Пошаљи
Среда, 06 септембар 2023
06/09/2023 |  РТРС | Аутор: СРНА

Суђење "Ејупу Ганићу и другима" оптуженима за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву које је било заказано за данас одгођено је из непознатих разлога, а Ганићев адвокат Лејла Човић рекла је да и њој није познато који су разлози.


- Само су нас из Суда обавијестили да се рочиште одгађа, не наводећи разлоге због чега - рекла је Човићева за Срну.

Из Суда БиХ нису одговорили на питање Срне који су разлози за одгађање рочишта.

На прошлом рочишту одржаном 19. јула, Веселко Тамаш, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је на суђењу за злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици 1992. године да су из касарне "Виктор Бубањ" као Војна полиција отишли након информације о нападу на команду на Бистрику и да је видио рањене код Скендерије, као и изгорјела возила.

Тамаш је рекао да је био на одслужењу војног рока у касарни "Виктор Бубањ" и да је припадао оклопној чети Војне полиције, те да је 2. маја 1992. била узбуна и да су кренули са пет борбених возила због информација о нападу на Команду на Бистрику.

Он је испричао да је био у борбеном оклопном возилу у којој је било седам чланова посаде, те да су преко везе чули да су се два возила вратила у касарну, а да су на мосту код Скендерије видјели рањене припаднике загребачке Војне полиције ЈНА.

- Стали смо да их увучемо...Пуцали су на нас из жбуна - навео је Тамаш и додао да су из возила узвратили на ватру по наредби командира.

Рањене су одвезли у болницу, а у наставку пута су, како је рекао, чули да им се спрема засједа код хотела "Европа", те су другим путем дошли до Команде, гдје су се распоредили у одбрану, а потом повукли унутра.

Он је додао да је сљедећег дана чуо да долази Унпрофор да би се извукли из Команде за Лукавицу.

Када је колона кретала, он је навео да је његов командир рекао да се нешто "муља", те да је возећи парком обишао друга возила дошавши на чело колоне.

- Стали смо одмах иза Кукањца и Изетбеговића... Наишли смо на барикаде. Неки у маскирној, беретке, био је и Јован Дивјак, ту су били распоређени - присјетио се Тамаш и додао да им је пришла добро организована војска, а да је један развукао зољу, те су код Дивјака интервенисали да не пуца.

Према ријечима свједока, војник је три пута подизао и спуштао зољу.

На сугестију Лејле Човић, адвоката Ејупа Ганића, да су се на Скендерији већ водиле борбе када су се зауставили, Тамаш је рекао да му се чинило да је била засједа.

- Видјели смо изгорјели "пинцгауер". Било је више изгорјелих возила иза трамваја - рекао је свједок.

Човићева га је питала због чега је у изјави из 1993. рекао да је приликом заустављања колоне видио велику масу наоружаних цивила, а није спомињао организовану војску, Тамаш је рекао да не зна како је изјавио или је неко погрешно написао.

- Било је и цивила и војника - рекао је свједок.

Судију Дарка Самарџића је интересовало ко им је наредио да крену из касарне, на шта је свједок рекао да је то могао само командир, а на питање ко им је рекао да понесу оружје истакао је да војник не оставља пушку.

За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.

Када ће бити настављено суђење није познато.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=525513

 


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >