| Шмит морао да се информише прије објављвња офуцане приче о „геноциду“ |
|
|
| Четвртак, 13 јул 2023 | ||
БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић поручио је да су Поточари комплекс који компромитује бошњачке жртве јер су у њему међу првим укопани официри и војници такозване Армије БиХ, а да су поруке да је то мјесто геноцида и епског страдања Бошњака офуцане и неозбиљне.
Он је навео да би Кристијан Шмит импровизовано и неозбиљно обновио офуцану идеју о "геноциду" у Сребреници и тиме запријетио предсједнику Републике Српске Милораду Додику и Републици Српској, морао мало више да се информише.
"Међу првим ту су укопани погинули чланови Главног штаба: Садик Сулејмановић, Бего Тихић, Шевкет Ђозић, Неџиб Хабибовић, Осман Османовић, Хамед Алић, Амир Ризвановић, Сенахид Табаковић, Зулфо Халиловић и Ахмо Тихић, сви из Сребренице и околине", навео је Иванишевић у писаној изјави за Срну.
Иванишевић сматра да је за сваког интелектуалца и поштеног човјека несувисла и сама помисао да су српске војне и цивилне власти наводно починиле геноцид када се зна да су учиниле све да спасу више од 30.000 муслиманских цивила оба пола и свих узраста, од беба до изнемоглих стараца.
"То јесу биле породице, деца и родитељи оних који су убили на хиљаде Срба, али нису убице и о њима се бринуло као и српском становништву Братунца", рекао је Иванишевић, који је био свједок тих догађаја.
Он је навео да су због потреба муслиманских избјеглица у јулу 1995. године испражњене пекаре и хљеб из продавница, али то није било довољно и хљеб је довожен из Србије, Лознице, Љубовије, Малог Зворника и Бање Ковиљаче.
"У кампу су се смењивале цистерне свеже воде. Жега је била несносна и мобилисана су сва моторна превозна средства. Њихов колективан захтев је био да иду за својим, у Тузлу и остале општине под муслиманском влашћу. Тај документ поседујемо. По таквом времену не би стигли, поготово мајке са бебама, болесне и старе особе, да пређу ни 10 километара, а камо ли до Тузле. Зато је за све обезбеђен превоз. Какав је то геноцид?", упитао је Иванишевић.
Он је додао да се "озбиљан интелектуалац не би брукао таквом изјавом".
Иванишевић је подсјетио да је избјеглице на тузланском аеродрому сачекала екипа Комесаријата УН за избјеглице и истражитељи Хашког трибунала.
"Трагали су за сведоцима српских злочина, али сведока није било јер није било ни злочина. Српска војска се витешки понашала и то нико није могао да схвати, а не схвата ни данас. Многи, чак ни Београђани, у то не верују", рекао је Иванишевић.
Он је навео да је то 24. јула 1995. године објавио новинар Тим Бучер у лондонском "Дејли телеграфу".
Бучер је написао тада да након пет дана интервјуисања, главни истражилац УН по питању наводних кршења људских права за вријеме пада Сребренице није нашао ниједно свједочење о злочинима из прве руке.
Иванишевић је подсјетио да је тадашњи комесар УН за људска права Хенри Виланд Бучеру још изјавио: "Нисмо пронашли никога ко је својим очима видио злочине".
Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку констатовао је да је за то што нема цивилних жртава на том подручју "заслужан" и бошњачки ратни лидер Алија Изетбеговић.
"Он је сметнуо с ума да као у Сарајеву, не само на Маркалама, за сваки случај, поубија нешто муслиманске деце, поготово деце, по селима. У том случају фото-репортери, телевизијски сниматељи, новинари из свих светских редакција не би празних шака и камера отишли из Сребренице, а нас Србе све воде света не би опрале", навео је Иванишевић.
Он је поручио да овако Србе могу само да мрзе јер су честити, а војска витешка.
"Ако у Сребреници нису страдали цивили, још мање Кристијан Шмит то може тражити међу војницима. Укопавање је почело са огромним закашњењем од осам година, јер нису нашли друге, убедљивије, доказе о српским злочинима, а међу првим укопаним које сад оплакују као жртве наводног геноцида били су официри и војници /такозване/ Армије БиХ", указао је Иванишевић.
Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.
Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи углавном ратних заробљеника убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити.
У извјештају који је од јула 2021. године доступан јавности на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи се да налази Хашког трибунала о геноциду неће издржати тест времена.
|
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
