| Матузовић и остали: Сви су копали ровове и траншеје |
|
|
| Среда, 15 март 2023 | |
|
Selma Boračić Mršo| 15. марта 2023 | Detektor.ba
На суђењу за злочине почињене на подручју Орашја, свједоци Одбране говорили су о успостављању линија одбране у Орашју те рекли како су на копању ровова и траншеја били ангажовани сви који нису били војно способни.
Маријан Клаић, који је почетком рата био је командант противдиверзантског вода Територијалне одбране (ТО) Орашје, а потом начелник инжињерије 106. орашке бригаде, навео је како је његова јединица имала два задатка, а то је рад с минско-експлозивним средствима и утврђивање линија, али да он није командовао јединицама, већ учествовао само савјетодавно.
“Свака чета имала је свог командира и он је одређивао гдје ће се формирати линија, да ли му треба додатно људи да копају ровове”, рекао је свједок.
Навео је како су ровове на првој линији копали војници, док су траншеје које су повезивале ровове копали цивили, већином старији људи који нису били војно способни.
“Мјесне заједнице су формирале радне водове како би помогле војсци. Сви који су могли ходати били су ангажовани на копању”, казао је свједок те додао како су и Срби затворени у Средњошколски центар у изолацију одвођени на копање, али да нису били угрожени јер нису радили на првим борбеним линијама.
Свједок је тужитељу Миланку Кајганићу потврдио да је Ђуро Матузовић био командант 106. бригаде, али да је касније добио нове дужности.
Тужитеља је занимало ко је био одговоран за сигурност радних водова током копања, на шта је свједок рекао да су командири били одговорни за своје војнике, док за цивиле није знао одговор.
За прогон српског становништва – убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју – с Матузовићем су оптужени Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а те војне и цивилне полиције у Орашју.
На позив Одбране Матузовића свједочио је и Омер Нуркић, који је прво био курир у 106. бригади, а почетком 1993. ангажован је у војску и ишао је на прву борбену линију.
Нуркић је испричао како је на почетку рата у Орашју у њиховој кући с њима живио најбољи пријатељ његовог оца Милорад Ристанић, који се, након напада авионима, одлучио пријавити у радни вод, те да је добровољно отишао у Средњошколски центар у изолацију.
“С обзиром на дешавања, он је одлучио отићи како нама не би правио проблеме”, казао је свједок и навео како је више пута одлазио у школу да посјети Ристанића и друге своје професоре који су ту били.
“Чика Милета сам свакодневно посјећивао, дозволили су ми да им донесем неке ствари које су им требале, а он је долазио и код нас када би требао опрати одјећу”, рекао је свједок.
Он је навео како је током његовог боравка на првим борбеним линијама два пута свједочио довођењу људи на копање ровова, те да ту нису били само Срби, већ и други мјештани Орашја, а међу њима и жене које су доносиле храну.
Он је казао како су Средњошколски центар обезбјеђивале војна и цивилна полиција, те да је Перо Винцентић командовао Војном полицијом и да је био коректан према Милораду Ристанићу и његовим професорима.
Суђење се наставља 22. марта.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
