Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Приредио: Ненад ТАДИЋ

ШТА КРИЈУ ПОПИСИ ЖРТАВА ОБЈАВЉЕНИ У САРАЈЕВУ   

 

БИЈЕЉИНА, 17. СПЕТЕМБРА (СРНА) - Однос према Србима у Сарајеву током рата је морална катастрофа међународних хуманитарних организација - злочини над Србима догађали су се свакодневно у њиховом сусједству и пред њиховим очима, а они су окретали главу - наводи се у књизи Миловоја Иванишевића "Српска стратишта Сарајева".

    Тешко је објаснити како се у то - за пробијање истине критично вријеме - америчком Стејт департменту омакло да у свом четвртом извјештају од 28. децембра 1992. године пусти у јавност свједочење америчког љекара-хирурга Макнамаре Кенета из Фермионта, држава Калифорнија, члана екипе `Ирска медицинска организација`, који је као љекар добровољац боравио у Сарајеву и радио у болници на Кошеву.

     За само двије седмице, колико је др Макнамара Кент провео у тој болници, евидентирао је 29 случајева ритуалног мучења и присилног обрезивања затворника српске националности!

    Тај обред су у сарајевским конц-логорима за Србе најчешће вршили муџахедини из Саудијске Арабије и Авганистана. Доктор Кенет свједочи да је лично лијечио неког несрећног младића Србина од 18 година, коме је морао ампутирати полни орган?! 

 

 

     Ово је један од веома ријетких случајева да је америчка администрација дозволила себи да помене страдања Срба у БиХ и Сарајеву. Тако нешто се послије тога није догађало. Поготово од када је за шефа Стејт департмената дошла Медлин Олбрајт.

    Међутим, више од њиховог понашања брине судбина 29 српских младића, највјероватније регрута ЈНА, које помиње др Макнамара Кенет. Из кога логора су доведени и у коме логору су окончани њихови мученички животи? Гдје су покопани?

    Можда су њихове кости на простору шеталишта подно Требевића, за чије деминирање је и Београд дао свој допринос. Утабане су испод травњака и стаза којима данас спокојно шетају њихове убице, бивши управници и команданти, стражари и исљедници сарајевских логора за Србе?
 
    Тешко да ће јавност икада сазнати имена свих Срба убијених у муслиманским државним и приватним концентрационим и заробљеничким логорима у Сарајеву током посљедњег рата, наводи Миливоје Иванишевић и истиче да се, иако послови истраживања о страдању Срба у Сарајеву још нису окончани, наметнула потреба да коначно изађе пред јавност са оним чиме се располаже.

    И муслимани су, као и Срби, у два наврата саопштили имена сарајевских жртава током рата.

    Први пут то се догодило у муслиманском дневном листу "Ослобођење", у издањима од 19. до 23. јануара 1998. године, када је у пет наставака, као фељтон, објављен списак са укупно "7 626 цивилних жртава" рата у овом граду.

    Од тога броја, према истом извору, страдало је 6 739 муслимана, 349 Хрвата и 359 Срба (или прецизније, врло симболично - 708 немуслимана).

    Нови, али сада другачије структурисан списак објављен је у муслиманском недјељнику "Дани" априла 2002. поводом десетогодишњице од почетка рата. Неки подаци из претходног списка су изостављени.

    Нови списак се односи на укупне жртве, а не само на цивилне. Према новој евиденцији, у Сарајеву је регистрован, укупно, 11 901 мртав војник и цивил. На списку највише погинулих имали су муслимански војници у Сарајеву, припадници Армије БиХ. Њихови губици износили су 6 468 бораца.

    Цивила је страдало 5 433 или, без објашњења, 2 193 мање него на првом списку "Ослобођења" из 1998. године. Како је, превасходно међу муслиманима, могло да нестане толико цивилних жртава рата у Сарајеву?

    Од укупног броја жртава по списку из 2002. године регистровано је 1 032 лица српске националности. Међутим, саопштено је да је међу погинулим припадницима Армије БиХ у Сарајеву погинуло и 264 Срба, а Хрвата, муслиманских савезника, чак и нешто мање него Срба, или укупно скромних 147 погинулих хрватских војника.

     Према том списку, значајно је напоменути, жене чине само око 9 одсто (или 1126 страдалих особа женског пола), а дјеца око 1 одсто од укупног броја у списку наведених жртава. Сва ратна пропаганда о огромном страдању муслиманских цивила, и по овим муслиманским подацима, била је, дакле, обична медијска манипулација - наводи Иванишевић.

    Уз то, што је такође чудно, а што ни тада, као ни касније није објављено, од српске артиљерије или снајпериста није страдао ни један угледнији државник, политичар, виши муслимански или хрватски официр или генерал, домаћи или страни умјетник, вјерски поглавар, дипломата. А било их је у муслиманском дијелу града на хиљаде.

    Међутим, можда треба саопштити извјесне методолошке разлике у приступу овој проблематици.

    У списку Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, раније Центра за истраживање злочина над српским народом, за ову прилику дата су имена Срба који су страдали у Сарајеву, без обзира на остале околности.

    На списку су убијена лица из других крајева која су се у граду затекла током рата, као и борци Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске или борци српске националности припадници Првог корпуса Армије БиХ.

    За разлику од српског списка, муслимански спискови не садрже имена жртава из комплетног Сарајева, већ само из мањег, муслиманског, дијела града. Али, у евиденцију су узели, макар и у симболичном обиму, српске и хрватске цивилне

     Исти, игнорантски однос према српским жртвама имале су и хрватске и исламске хуманитарне вјерске установе "Мерхамет" или "Каритас" и десетине њима сличних, које су својим понашањем показале да је рат у БиХ био вјерски рат.
   
    Срби и православна црква, њихови поданици и вјерници, били су мета и циљ уништења, и зато за њих није било помоћи. Из тог обновљеног исламског интереса проистекао је и однос према мјештанима српске националности.

    Они су третирани као вјерска баласт у будућем главном граду самосталне међународно признате муслиманске БиХ.


(наставиће се)

Фељтон новинске агенције СРНА  (1)

БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3)

БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (4)