Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Дарко Момић | 12.06.2021 | Глас Српске

ХАГ, БАЊАЛУКА - Мора се нагласити да свако незаконито убиство у Сребреници које је било ван борбе јесте за осуду, али та убиства нису везана за господина Младића. Претресно вијеће је погријешило што није урадило било какву анализу којом би се утврдило ко су жртве убиства, а које смрти су проистекле из алтернативних легитимних разлога.

Навела је ово у издвојеном мишљењу у другостепеној пресуди некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу судија из Замбије Приска Матимба Нијамбе. Младић је, подсјетимо, осуђен на доживотни затвор, између осталог и за “геноцид у Сребреници”. Њено издвојено мишљење изазвало је низ реаговања одмах након изрицања пресуде, нарочито у Сарајеву, гдје је проглашена за “негатора геноцида и агресије”. Нови детаљи откривају да је Нијамбе прилично уважила све аргументе одбране и потврдила прихватљивост теза свих оних који су протеклих година покушавали дати реалну слику о догађајима у Сребреници, избјегавајући митоманију, извртање и прећуткивање чињеница.

Нијамбе наводи да се Претресно вијеће ослонило на пресуђене чињенице да би утврдило да су сви муслимани у Сребреници били жртве злочина и да су сви били цивили.

- При томе је Претресно вијеће занемарило сопствени налаз да су наоружани елементи колоне мушкараца у Сребреници имали губитака. Претресно вијеће је даље занемарило сопственог експерта за демографију, свједока тужилаштва Еву Табо, чији су докази указали да су 70 одсто жртава били регистровани војници Армије Босне и Херцеговине - навела је Нијамбе.

Овакав став у сагласности је са до сада презентованим мишљењима да је колона бошњачких војника која је кренула у пробој из Сребренице преко српске територије ка Тузли била легитимни војни циљ и да се жртве из те колоне никако не могу подвести под категорију “геноцид”, како се то већ годинама форсира и у Сарајеву и у Хагу.

Предсједник Борачке организације РС генерал Миломир Савчић каже да је током свог свједочења пред Хашким трибуналом у поступку против генерала Ратка Младића рекао да том суду није стало до истине.

- Рекао сам им да би они, да им је стало да утврде истину и шта се заиста десило у јулу 1995. године, за свједоке позвали официре 28. дивизије Армије РБиХ, почев од команданта Рамиза Бећиревића, па до официра те дивизије који су дали изјаве органима безбједности Другог корпуса у Тузли након пробоја. Ти официри су до детаља описали сваки корак 28. дивизије од Сребренице до Тузле, са прецизним описом мјеста на којима је долазило до сукоба са српским снагама, мјеста на којима су имали обрачуне између себе, на којима су се дешавала самоубиства и тако даље - каже Савчић.

Занемарени докази

Нијамбе наводи да су занемарени докази који побијају пресуђену чињеницу и показују да су тијела у масовне гробнице довожена са различитих догађаја, у различитим годинама и укључивали су легитимне жртве борбе, као што су самоубиства, минска поља, напади “камиказа” итд.