Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Орашје: Акција одузимања оружја у Буковој Греди Штампај Пошаљи
Среда, 08 март 2023
Selma Boračić Mršo | 8. марта 2023 | Detektor.ba

У наставку суђења за злочине почињене на подручју Орашја, свједок Одбране испричао је како је цивилна полиција осигуравала село Букова Греда приликом акције одузимања оружја, те да су у акцији учествовале још двије јединице, Војна полиција и јединица из Хрватске.

На позив Одбране првооптуженог Ђуре Матузовића, у Државном суду је саслушан Мехо Делић, помоћник команданта Полицијске станице у Орашју, који је 2018. године саслушан и као свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине.

Свједок је испричао да је једно јутро, долазећи на посао, испред Полицијске станице видио групу војника из Хрватске, а да им је потом командант Марко Доминковић рекао да иду у акцију одузимања нелегалног оружја у селу Букова Греда, у којем су, како је навео свједок, живјели пола Хрвати, а пола Срби.


“У село су кренуле три јединице – наша полицијска, Војна полиција којом је командовао Перо Винцетић и та јединица из Хрватске”, навео је свједок.

Он је казао да је задатак полиције био да осигурава село, да су распоређени на пунктове, гдје су легитимисали сва лица која су долазила или излазила из села.

“Свака јединица имала је свог команданта, и ми нисмо били потчињени никоме”, рекао је свједок те додао како су у Дом привођена сва лица која су имала оружје, те да није знао ко је Хрват, а ко Србин.

Свједок је испричао и да је јединица цивилне полиције морала побјећи приликом напада на село Видовице, јер се, како је навео, нису имали чиме супротставити тенковима.

“У Видовицама је направљен масакр над цивилима, убијене су углавном жене и старци који нису могли побјећи”, казао је свједок.

За прогон српског становништва – убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју – с Матузовићем су оптужени Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Тужиоца Миланка Кајганића занимало је коме је био одговоран командир полиције, на што је свједок рекао да је начелник Полицијске станице био Тадо Оршолић.

“То је био рат, ми смо се бранили, није та линија одговорности ни постојала тада”, навео је свједок, те додао како је одлична одлука била да се, послије дешавања у селу Видовице, Срби из Орашја ставе у изолацију.

“Сви они су размијењени у аугусту 1992. године и сви су преживјели. Зато кажем да је та идеја била добра, јер су људи спашени”, објаснио је свједок.

Крешимир Зубак, бранилац Марка Доминковића, питао је свједока када је приступио полицији, на што је свједок рекао да је у аугусту 1991. године именован на функцију помоћника команданта, да му је то прво искуство у полицији, те да није прошао било какву обуку.

Суђење се наставља 15. марта.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >