Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Митрополит Хризостом: Затекао сам 1996. године 40 спаљених и оштећених цркава Штампај Пошаљи
Понедељак, 27 фебруар 2023
27.02.2023 | Катера | СРНА 

Митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас на суђењу за злочине Петог корпуса такозване Армије БиХ да је као епископ бихаћко-петровачки 1996. године затекао Саборну цркву у Босанском Петровцу претворену у јавни ве-це, а да је 40 српских цркава било запаљено и оштећено у овој и општинама Кључ, Сански Мост и Босанска Крупа.

Митрополит је на суђењу некадашњем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и још шеснаесторици припадника тог корпуса испричао да је 7. новембра 1996. године са међународним снагама посјетио вјерске објекте у већем броју насеља и да су неке цркве биле потпуно или дјелимично запаљене, неке миниране, а с неких однесен грађевински материјал.

Он је као свједок Тужилаштва БиХ навео и да приликом обиласка цркви није видио срушене џамије, те додао да су од 40 објеката санирали све осим једне цркве, а да су у два села цркве обновили Бошњаци, преноси Бирн.

Потврдио је и да је 1995. године било дејстава авијације, те је негирао да су црквени представници правили спискове за исељавање.

На захтјев браниоца пуштена је изјава свједока из 1994. године у којој је говорио о исламским фундаменталистима у Петом корпусу такзване Армије БиХ и ослобађању Бихаћа, а свједок је појаснио да је ту изјаву дао након акција у којима су страдали српски цивили у бихаћком крају.

На суђењу је свједочио и Едхам Велаџић, који је од јуна 1995. године био министар унутрашњих послова Унско-санског кантона и уједно начелник Центра служби безбједности /ЦСБ/ у Бихаћу.

Он је рекао да је у Босанском Петровцу полиција чувала српске цивиле у објектима у близини станице јер није имала довољно људи да стражари код сваке куће, као и да је према његовим сазнањима највећи број српских цивила био исељен.

Браниоцу Јасмину Месићу испричао је да је Драган Зорић био предат полицији од Војне полиције Петог корпуса такозване Армије БиХ и да им је испричао да су предузимане политичке активности на исељавању становништва.

Тужилац Чобовић питала је свједока да ли им је Зорић рекао да су убијена одређена лица старије доби с тим презименом, на шта је свједок рекао да није.

Осим Дудаковића, за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа и Сански Мост, те околних села, као и прогон и уништавање вјерских објеката, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Коњежић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Против Алета Хоџића предмет је раздвојен након што је Суд БиХ добио налаз тимског вјештачења.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени.

Суђење ће бити настављено 13. марта.





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >