Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Грахово arrow Хронологија догађаја у општини Грахово
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Српске жртве и српска стратишта Сарајева Штампај Пошаљи
Недеља, 12 септембар 2010
Ново издање Института за истраживање српских страдања у XX:
 
 
Миливоје Иванишевић
СРПСКЕ ЖРТВЕ И СРПСКА СТРАТИШТА САРАЈЕВА

Привремени списак жртава Сарајева

ИМЕНА СРПСКИХ ЖРТАВА САРАЈЕВА


Током рата, поготово првих месеци, нису убијане само Сарајлије српске националности, већ и Срби из других општина и градова БиХ, или из других југословенских република,  који су се из разних приватних и пословних разлога затекли у том граду. Другачије речено убијани су Срби, Свеједно ко су, шта су, одакле су. Такав је и овај списак. У списку нису евидентирана само убијена лица српске националности којима је, према попису 1991. године, место сталног боравка било Сарајево, већ сви  Срби који су током рата убијени у овом граду. Евидентиране су, с разлогом, и жртве других националности, али православне вероисповести.
 
 

У овом списку су и лица која су оружјем покушавала да се супродставе нападачима, да одбране своје породице и имовину. Истина, у великом броју случајева у тим ситуацијама страдали и браниоци и они које су покушавали да одбране, њихове породице, рођаци, комшије, пријатељи. Те наоружане мештане, или наоружане грађане, муслимани и Хрвати, као и званичници тзв. међународне заједнице и Хашки трибунал, квалификују као војнике и на тај начин пред светом настоје да легализују убиства тих људи. А у српским насељима која су се бранила је регистровано највише жртава, и српских, али и муслиманских. Ово помињемо јер се веома често убиства лица српске мушке популације правадају тиме што су се  бранили. Потом следи неоснован закључак да је војник свако ко пружа отпор. И, на крају, још гори став, те српске жртве, пошто су војници, нису последица муслиманских злочина.
 
Такав је, или сличан, став и судског већа Хашког трибунала које је Насера Орића осудило на симболичну казну. Грађански и верски рат, као што је био овај у БиХ, има своју посебну закониотост и у многоме  се разликује од међудржавног оружаног сукоба. Такви ратови немају правила и ту се мало шта може благовремено осмислити, усмерити или спречити. Људи су инстиктивно, због верских или националних разлога, огорчени једни на друге и уништавају се свим средствима. Ту нема ни цивила ни војника.У сукобу су породице у истој згради, на истом улазу и спрату. Спољна дејства су само додатак општем стању и немају увек примаран карактер у односу на унутрашња збивања.

У овом списку су регистрована и лица која су на разне начине, углавном разним облицима принуде и силом прилика, била у непријатељским оружаним формацијама. И они су наш национални губитак. То не би могло да буде спорно, спорно је само место и улога коју су у рату, стицајем разних околности, имали. У прегледу који следи су и већ помињана имена жртава у логорима, као и имена жртава масовних злочина. Према садашњим сазнањима и показатељима у Сарајеву је страдало више од четвртине жртава које је српски народ имао у Босни и Херцеговини.

Евидентиране жртве сврстане су у четири различита списка. Први од њих (Списак убијених Срба Сарајева) садржи имена жртава за које постоје  довољно документовани докази да су страдали у Сарајево токома прошлог рата. Други спискак (Жртве чија је судбиназа за нас још неизвесна) је формиран на основу релативно поуздане документације у којој не постоје само поједини, ретко и битни показатељи. Главна недоумица у тим списковима је непоуздан податак о години страдања наведеног лица. Тај списак је тако назначен више из нашег опреза него због велике мањкавости документације да су наведена лица  стварно страдала. Трећи и четврти списак могу да буду спорни. Трећи списак (Жртве без података довољних за идентификацију) је споран зато што је немогуће идентификовани о коме је реч. А четврти (Жртве умрле после рата од последица рањавања и злостављања) је споран јер су наведена лица умрла формално посматрано природном смрћу после рата, али узрок смрти је тешка повреда или тешка болест из ратног периода.

+ + + + + +

Миливоје Иванишевић  
СРПСКЕ ЖРТВЕ И СРПСКА СТРАТИШТА САРАЈЕВА

 
Садржај:

1. Нова сазнања за исто раздобље (основни подаци о страдању Срба у Сарајеву),
2. Масовна убистава лица српске националности,
3. Логори и српски затвореници убијени у сарајевским логорима,
4. Злоупотреба цивилних објеката у ратне сврхе,
5. Имема српских жртава Сарајева,
6. Интервенције Председника РС др Радована Караџића,
7. Резолуције СБ ОУН
 
Можете преузети списак до сада познатих имена српских жртава Сарајева.
 
(Напомињемо да је овај списак подложан допунама које, на жалост, обично повећају број српских страдалника.)
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >