Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Казнити Дрековића за злочине над Србима у Калиновику Штампај Пошаљи
Среда, 08 фебруар 2023
08/02/2023 |  РТРС | Аутор: СРНА

У завршној ријечи на суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику, тужилац Владимир Симовић данас је затражио осуђујућу пресуду и адекватну казну, истакавши да су доказане битне чињенице које су темељ оптужнице.

Симовић је рекао да је кривично дјело почињено супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата, истакавши да је Тужилаштво доказало да су све особе које су рањене и убијене у гранатирању цивили и дјеца која су се враћала из школе, те да нису учествовали у оружаном сукобу.

Позивајући се на исказе свједока, Симовић је навео да ниједна граната није могла бити испаљена без одобрења Дрековића, као и да је Калиновик био у зони одговорности Четвртог корпуса такозване Армије БиХ, преноси Бирн.

Симовић је у завршној ријечи поменуо 26. мај 1995. године када је на центар Калиновика испаљено пет пројектила, при чему је рањен Мирослав Тошовић који је о томе свједочио на суђењу, као и да је након гранатирања овог мјеста 3. јуна 1995. погинула дјевојчица Станислава Копривица, а становништво избјегло према Фочи.

- Није се десило да се наредба не реализује. У инкриминисаном периоду ниједна јединица Војске Републике Српске није била у ужем дијелу Калиновика. Јединице су биле у војним објектима Горњи и Доњи логор - навео је Симовић.

Симовић је нагласио да је Дрековић као командант Армије БиХ са директним умишљајем наредио потчињеним јединицама да гранатирају Калиновик у којем је живјело српско цивилно становништво, приликом чега су страдали цивили, те оштећен велики број објеката.

Дрековић је оптужен да је као командант Четвртог корпуса такозване Армије БиХ од 21. маја до 7. јуна 1995. године артиљеријским јединицама наредио неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику, које су, према оптужници, извеле три напада у којима је убијена петнаестогодишњакиња, а неколико цивила рањено.

Одбрана Дрековића завршну ријеч ће изнијети 15. марта.






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >