| Српкиње масовно силоване |
|
|
| Петак, 27 август 2010 | |||||
|
25. 08. 2010. 12:00х | Ђ. Баровић - Вести
Ово је закључак до кога су дошле две студенткиње Универзитета у Хамбургу које су, према писању босанске штампе, недавно боравиле у главном граду БиХ како би испитале све локације на којима су силоване жене српске националности.
Сарајевски дневник "Ослобођење" тврди да су оне, током опсежног
истраживања, обишле више локација у овом граду, па тако и Грађевински
факултет који се до сада није наводио у извештајима невладиних
организација као место где су чињени злочини.
Студенткиње су покушале да ступе у контакт и са деканом Мухамедом Златаром тврдећи да се ова "локација" нашла на списку који им је доставила Амбасада Србије у Немачкој.
"Вести" су у току јучерашњег дана безуспешно покушавале да дођу до имена ове две студенткиње, али у нашој амбасади у Берлину нико од званичника не само што није знао за њих, већ ни за податке које су наводно уступили о дешавањима у Сарајеву током рата. - Нико нас није контактирао овим поводом, а и да јесте, ми заиста не располажемо информацијама које се наводе да смо их ми презентовали - речено је незванично новинарима "Вести" у амбасади у Берлину. Међутим, ма колико тајанствено читава прича изгледала због "две мистериозне студентикиње из Хамбурга" о којима нико ништа не зна, "Вестима" је из више извора потврђена аутентичност података до којих су дошле. Заменик директора републичког Центра за проучавање ратних злочина Републике Српске Цветко Савић каже да се у њиховом регистру локација на којима је у Сарајеву извршен злочин налази и подрум Грађевинског факултета у којем се, према њиховим подацима, током рата налазио затвор за Српкиње, али и јавна кућа за муслиманске војнике. - Овај случај тренутно испитује МУП РС, али још нема тачних података колико је жена српске националности прошло кроз ту тајну локацију - наглашава Савић.
Ипак, према речима Савића, Центар из РС располаже тачним подацима о најмање 200 жена српске националности које су сексуално искоришћаване током рата, а да је већина била заточена у неком од укупно 136 званичних и приватних логора који су били под контролом муслиманских снага. И директор Центра за истраживање ратних злочина над српским народом Миливоје Иванишевић не зна ништа о напорима студенткиња из Хамбурга да се напокон открије истина о догађајима у Сарајеву, али каже да је већи део података до којих су оне дошле потпуно тачан. - Ниједна од њих нам се није обратила за помоћ, а ја управо завршавам посебну студију о дешавањима у Сарајеву током рата која ће бити коришћена у Хашком трибуналу у процесу против Радована Караџића. У тој студији која се бави српским стратиштима у овом граду дошао сам до податка да је током рата страдало најмање 7.000 српских цивила, а да је стотинак жена српске националности силовано и да су се муслиманске снаге над њима сексуално иживљавале - каже Иванишевић. ЗЛАТАР: Нема шансе!- Истина је да је војска све време рата била на Грађевинском факултету. Али, факултет је радио, и ја сам радио у то време. Наставу су изводили професори свих националности - каже декан Златар, наглашавајући за босанске медије да "нема шансе да су у рату на Грађевинском факултету силоване жене". Списак локацијаПрема наводном списку који је стигао из српске амбасаде, највише силовања Српкиња дешавало се на неколико локација и то: у хотел "Загреб" (силовано 40-50 жена), Студентском дому Бјелаве (30 жена), Спортском центру "Зетра" (30 жена), кафеу "Борсалино" (10 жена), фирми "Ђорђевић на Цигланама" (30 жена). Тужилаштво БиХ ништа не знаУ Тужилаштву БиХ кажу да немају предмете који се односе на поменуте локације где су силоване Српкиње, али наши саговорници кажу да се добро знају имена извршиоца. У Сарајеву је било доста муслиманских паравојних једница, а најистакнутији челници муслиманских војних формација и група у Сарајеву били су: Јусуф Празина звани Јука, Исмет Бајрамовић звани Ћело, Мушан Топаловић Цацо, Самир Кахфеџић Крушко, Исмет Хаџић, Рамиз Делалић, познатији и као Ћело 2. ИВАНИШЕВИЋ: Злостављане, па убијане- Током рата у Сарајеву било је на стотине званичних и незваничних логора. Заправо, свака и најмање муслиманска јединица и њихов командант су имали права да направе свој затвор и да у њега трпају све "непријатеље". Отуда је на релативно малом простору било доста затвора у подрумима званичних институција, али и у приватним кућама. Већина силованих жена које смо успели током рата да разменимо, па су дошле до Београда дале су своје опширне исказе тадашњим савезним органима о свему што су преживеле и та документа и даље постоје - истиче Иванишевић. Према његовим речима, проблем утврђивања правог броја силованих жена јесте у томе што је већина њих после сексуалног иживљавања на крају и убијена. |
|||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
