Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Пале arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Предмет Ћамил Рамић: Свједок потврдио да је војна полиција надлежна за заробљенике Штампај Пошаљи
Понедељак, 16 јануар 2023
САРАЈЕВО, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - У наставку суђења у предмету "Ћамил Рамић и остали" пред Судом БиХ који се терете за злочине над заробљеницима припадницима Војске Републике Српске /ВРС/ на подручју Горажда и Вишеграда од 1992. до 1994. године свједок Тужилаштва БиХ Салко Ђанко је изјавио да је Војна полиција била надлежна за заробљенике у Међеђи код Вишеграда.

Бирн преноси да је свједок Тужилаштва рекао да је оптужени Ћамил Рамић дошао с Црног Врха, али да се не сјећа да је био помоћник команданта за безбједност.

"Не сјећам се да сам ја дао ту изјаву. С неким стварима у изјави се не слажем", рекао је Ђанко наводећи да је да је био послат да доведе тројицу заробљеника након акције у Меремишљу у октобру 1992. године.
Свједок је рекао да се не сјећа да је, као што је навео у истрази, доведен и четврти заробљеник, те да је послије чуо да је један умро.

Ђанко је током свједочења навео да је прво био у цивилној, а потом у Војној полицији Вишеградске бригаде и навео да му је командир био Хусо Курспахић, а да му није познато ко је био Емил Кос.

Према његовим ријечима, заробљенике је обезбјеђивала Војна полиција, да су били вођени на спрат куће на испитивање, али да није видио да их је испитивао Рамић, као што је навео у истрази.

"Не знам јесам ли видио Ћамила два пута у животу", рекао је Ђанко.

На питања адвоката одбране, он је рекао да нема војних знања.

"Рамић је дошао у Међеђу. Представио се:`Ја ћу вам бити будући начелник`. Више се не сјећам да сам га видио", рекао је свједок.

Един Кустура свједочио је да је на Меремишљу учествовао у заробљавању једног војника који је предат Војној полицији.

Он је рекао да је Емил Кос био командир Војне полиције, а Ћамил Рамић помоћник команданта за безбједност.

Према његовим ријечима, помоћник за безбједност по стручној линији надлежан је за Војну полицију, а командант је директно одговоран.

Кустура је истакао да су и Кос и Рамић били рањени и да су напустили то подручје, а да је он у марту 1993. постао помоћник команданта за безбједност.

Он је потврдио је своје наводе из истраге, односно да му је била подређена Војна полиција, као и његовом претходнику Рамићу.

Браниоцу Васвији Видовић, Кустура је рекао да је мислио на стручну надређеност, а да једино командант може издавати наређења Војној полицији.

На питања тужиоца Маријане Човић, он је изјавио да је командир Војне полиције задужен за њен законит рад.

Кустура није био сигуран у чијој је надлежности била безбједност заробљеника, спомињући Територијалну одбрану и цивилне структуре.

Тужилаштво БиХ терети Ћамила Рамића, Химзу Селимовића и Рамиза Мићиводу за злочине над ратним заробљеницима, припадницима ВРС, почињене у периоду од 1992. до 1994. године, а Мехмеда Добрачу за злочине над цивилима и ратним заробљеницима почињене у периоду између фебруара и октобра 1995. на подручју Рогатице и Горажда.

Према оптужници, они су били припадници такозване Армије РБиХ, углавном на позицијама у безбједносном сектору. Суђење се наставља 6. фебруара.


 


 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >