Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Избрисати лажне злочине
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Избрисати лажне злочине Штампај Пошаљи
Среда, 07 јул 2010
И. ЛОВРИЋ | 06. јул 2010. 20:47 | 
 
Институт за истраживања српских страдања у 20. веку писао УН поводом Сребренице. Тражи се исправка, јер злодела наведена у делу извештаја нису доказана

 Миливоје Иванишевић
 Миливоје Иванишевић
 МОНСТРУОЗНЕ оптужбе против Срба у БиХ, већ целу деценију, остају записане у Извештају генералног секретара Уједињених нација, иако никада није потврђено да су истините.
 
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, на челу са директором Миливојем Иванишевићем, зато је пресавио табак и тражи од УН и њеног руководства да због истине накнадно исправи свој документ.
 
  Писмо је упућено генералном секретару Бан Ки Муну, председавајућем Савета безбедности и председнику Генералне скупштине. Са садржином су упознати и шеф српске дипломатије Вук Јеремић, премијер РС Милорад Додик, патријарх Иринеј, као и амбасаде Шпаније, Белорусије, Русије, Израела, Либије, Ирана...

Уколико се УН оглуше о захтев института, Иванишевић предлаже да се изда налог Секретаријату УН да обраћање амбасадорима третира као документ УН и да га проследи свим корисницима спорног извештаја Кофија Анана.
 
 
 Повод за обраћање су неистините и неутемељене оптужбе које су изнете у једном делу (завршног) Извештаја генералног секретара од 15. новембра 1999. године о стању у БиХ.
 
 У Анановом тексту пише:

„Пошто је Сребреница, јула 1995. пала под опсаду српских снага, десио се ужасан масакр над муслиманским становништвом. Докази које је Тужилаштво представило описују сцене незамисливог дивљаштва: хиљаде људи је побијено и закопано у масовне гробнице; стотине људи закопано је живо, мушкарци и жене сакаћени су и клани; деца су убијана пред очима својих мајки, деда је био присиљен да поједе јетру свог унука. Ово су истинске сцене из пакла...“
 
Иванишевић одлучно побија овако састављен Ананов рапорт.

- То су монструозне оптужбе које ни после деценију и по нису потврђене - каже нам Иванишевић. - Тај део извештаја преузет је из изјаве Фуада Ријада, судије Међународног трибунала за ратне злочине у бившој СФРЈ, а да судије у Хагу касније нису извеле сведоке који би потврдили ове наводе.

Институт је темељно проверио спорне тврдње и утврдио да је измишљена прича о деди и унуку, убијању деце пред очима мајки и да су мушкарци и жене сакаћени и поклани.
 
- Није тачно да су људи живи закопавани, а број погинулих мушкараца, бранилаца Сребренице, знатно је увећан и није коначно утврђен - каже Иванишевић.

 
СРБЕ ЗАБОРАВИЛИ
 
ИНСТИТУТ упозорава да извештај генералног секретара, иако обухвата период од 1993. до 1995, ниједном није поменуо српска страдања на подручју Сребренице.
 
Није наведено ни да је од 9.390 Срба из тог краја, после муслиманских злочина од маја 1992. до фебруара 1993, остало свега 860. Такође, нема ни слова о злочинима над српским цивилима у Братунцу, Скеланима и Сребреници од априла 1992. до априла 1993.

Извор:  Вечерње новости, 6. јул 2010, интернет издање
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >