| Добровољачка: Злочин правдају “одбраном” |
|
|
| Понедељак, 19 децембар 2022 | |
|
М. Обрадовић - Вести | 19.12.2022.
Прво рочиште на суђењу Ејупу Ганићу и осталима за злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године показало је у ком правцу ће се догађаји развијати, нарочито из угла одбране која је од старта почела да инсистира на тезама које се тичу карактера рата и које се уклапају у наратив о “агресији” који се већ три деценије форсира из Сарајева.
Први сведок кога је извело тужилаштво био је Драшко Ђурић који је те 1992. био на одслужењу војног рока. Ганићев адвокат Лејла Човић поставила му је низ питања која су се тицала догађаја од 2. маја, иако су Ганић и остали оптужени искључиво за збивања која су се десила дан касније.
– Тог дана су вођене тешке борбе између ЈНА и бранилаца Сарајева. Тог дана стигла је наредба из Друге војне области Диверзантском одреду да се заузме Председништво. Дошли су 150 метара од зграде Председништва. Тог дана ЈНА је запалила 30 виталних објеката у граду – рекла је Човићева на шта је сведок рекао да није знао за те догађаје.
Саговорник “Вести” из правосудних кругова открива да је јасно да ће одбрана Ганића и осталих оптужених: Заима Бацковића, Хамида Бахте, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка покушати да замени тезе и прикаже их као “браниоце” Босне који су били принуђени да се “бране од српског агресора”.
– Прво рочиште је већ то показало. Из Сарајева већ 30 година покушавају да раздвоје догађаје од 2. и 3. маја 1992. године и злочин над војницима ЈНА сведу само на напад на колону, а сада када им то не одговара, шире причу како би приказали да се догодила наводна агресија на Босну, што би значило да су они незаштићену колону која се повлачила под заштитом Унпрофора напали у самоодбрани. Сулудо звучи, али све је могуће у правосуђу у БиХ, па и да суд прихвати овакве аргументе – каже наш извор.
Подсетимо, Ганић и остали оптужени су да су 3. маја 1992. у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно с подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.
Оптужница их терети и да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, да нису спречили нити казнили извршиоце, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина.
Сведок Ђурић испричао је да је око 25. априла 1992. године послат у команду Друге војне области на Бистрику у Сарајеву да пакује канцеларијски материјал за селидбу.
– Осетиле су се тензије. Дању нисмо излазили, ноћу је била пуцњава – навео је.
Он је рекао су 2. маја отишли у суседну зграду библиотеке, када је нападнуто возило које им је довозило храну. Навео је да је војник који је возио тамић рањен и да је преминуо, као и да је још један војник подлегао услед рањавања.
Сведок је испричао да су у команди распоређени код прозора и да је напад трајао до вечерњих сати. Сутрадан, 3. маја, како је казао, чуо је да се преговара о повлачењу, те је у команду дошао Алија Изетбеговић са групом цивила, а потом и возила Унпрофора. Казао је да је гарантовано да ће њихов излазак бити безбедан и да су понели лично наоружање, те да им је било наређено да не пуцају. Навео је да су кренули око пола осам, али је убрзо почела пуцњава.
Газили их и смејали се
Сведок Драшко Ђурић рекао је да су им, после пресецања колоне, пришле особе које су биле у цивилној и војној одећи с ознакама љиљана. Он је казао да нису узвраћали на ватру и да су, по изласку из камиона, разоружавани. Навео је да им је речено да легну на земљу и да му је неко газио по леђима и смејао се.
Испричао је да је у возилу иза њих био један потпуковник са женом у белом мантилу и да је чуо како говори: “Ја нећу да изађем, ја вам ништа нисам крив!” Један од оних који су им пришли, како је казао, прислонио је пушку на груди потпуковника и пуцао.
Нису спречили убиства
Суђење за злочин у Добровољачкој биће настављено 21. децембра.
Подсетимо, оптужени се терете да су 3. маја 1992. године у Сарајеву подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН, да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, да нису спречили нити казнили извршиоце, те да су помагали починиоцима после извршеног злочина.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
