| Свједоци злочина још вјерују да ће правда стићи убице и наредбодавце злочина у Тузли |
|
|
| Четвртак, 15 децембар 2022 | |
|
БИЈЕЉИНА, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свједоци злочина над колоном ЈНА у договореном повлачењу из Тузле 15. маја 1992. године још вјерују да ће правда стићи убице и наредбодавце и живе за то да свијету свједоче истину о страдању и прогону Срба тузланске регије, изјавио је данас учесник масакра над Тузланском колоном Радован Крстић, којем су ненаоружаном и рањеном пуцали у уста.
"Био сам свједок на суду у Тузли, који је закључио да је недовољно доказа за злочин, а вјештак из Сарајева је рекао да је немогуће да останем жив послије тога. Ја сам ту и зато и постојим - да докажем да је било кривице и злочина над војском у Тузланској колони, која се мирно повлачила из Тузле", поручио је Крстић.
Крстић је на конференцији за новинаре у Бијељини, на којој је најављена промоција књиге "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа", позвао Србе да његују културу сјећања, поштују жртве и свједоче истину о тешким и болним догађајима, како им се страдања не би поновила.
Књига "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа" биће промовисана у Бијељини 22. децембра, симболично, на некадашњи југословенски празник - Дан ЈНА.
Потпредсједник Завичајног удружења Тузлака Славиша Вујановић рекао је новинарима да је тим истраживача пет година припремао ову књигу као историјски документ, израз поштовања према жртвама и сјећање на страдање Срба тузланске регије, које је 30 година остало некажњено.
У књизи је наведено да су у нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године убијена 54 припадника ЈНА, као и да је у рату од 1992. до 1995. године смртно страдало 1.265 Срба тузланске регије, а 80.000 Срба протјерано са тог простора.
Радован Кецојевић, писац и свједок масакра над Тузланском колоном, тврди да је у том злочину убијено више људи него што се приказује, а лично је на терену видио 47 мртвих, искасапљених и сагорјелих.
"Судство у БиХ штити директне извшиоце и наредбодавце за овај напад из засједе у којем је убијена једна младост", рекао је Кецојевић.
Милутин Љубојевић је, као осамнаестогодишњи редовни војник ЈНА, преживио напад на Тузланску колону и три деценије након злочина позива све који имају нека сазнања о томе да се јаве Завичајном удружењу Тузлака у Бијељини да би се истина сачувала и чула.
"Повлачили смо се из Тузле у цивилном камиону приватника из Прибоја код Лопара, било нас је 11, четири војника на редовном одслужењу војног рока, осамнаестогодишњаци, остало су били пекари, обућари, ковачи, цивили који су радили при војсци, као и мајка са сином и двије кћерке. У нападу је рањен син и дванаестогодишња дјевојчица", навео је Љубојевић, чије је детаљно свједочење објављено у књизи.
Учесник Тузланске колоне Славко Новаковић захвалио је свима који доприносе да се сачува истина о страдању недужних и поручио да не треба губити наду, него свједочити о страдању и прогону Срба.
"Напад на Тузланску колону био је увод у наметнути грађански рат у БиХ након којег 80.000 Срба, старосједилаца тузланске регије, не живи више на огњиштима. Свега се два до три одсто Срба вратило на та подручја", истакао је Новаковић.
Универзитетски професор Невенко Врањеш је у рецензији написао да, "пажљиво осмишљена и брижљиво написана, ова књига остаје да живи и надживи своје ствараоце, али и прогонитеље српског народа, као што је и српски народ тузланског и других крајева живио, живи и надживјеће своје прогонитеље, заједно са својом Српском православном црквом, својом војском, полицијом и државом".
Издавачи књиге "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа" су Завичајно удружење Тузлака у Бијељини, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске "Синај".
Покровитељи су Влада Републике Српске, Епархија зворничко-тузланска и град Бијељина.
Потписници за издаваче су протојереј Васо Ј. Поповић испред Завичајног удружења Тузлака у Бијељини, Драган Лукач испред Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Милорад Којић испред Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и протођакон Бојан Чечар испред издавачке куће Епархије зворничко-тузланске "Синај".
Приређивачи ове књиге су Перо Спасојевић, Петар А. Вујичић, Саша Мирић и Милан Минић, рецензенти су Горан Латиновић, Невенко Врањеш и протођакон Бојан Чечар, а лектори и коректори су професори Јелина Ђурковић и Нина Ћеклић.
Дизајн, графичку припрему и прелом текста урадио је Саша Мирић, а књига је одштампана у штампарији "Еурографика" из Зворника.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
