| Нема казне за убиство војника ЈНА у сарајевском парку |
|
|
| Понедељак, 05 децембар 2022 | |
|
Д. Станишић | 05.12.2022 | Политика
Ослобађањем оптужених Суд БиХ је закопао и завио истину у мрак, каже Јела Лаловић, сестра страдалог двадесетогодишњег Влајка Голубовића
Од нашег дописника - Сарајево – Суд БиХ одбио је жалбу Тужилаштва БиХ и потврдио првостепену ослобађајућу пресуду Драгану Викићу, бившем команданту Специјалне јединице МУП-а РБиХ и бившем првом човеку тог ресора Јусуфу Пушини, као и Нермину Узуновићу и Младену Човчићу, које је оптужница теретила за убиство осам заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у сарајевском Великом парку. У протеклих 30 година пронађен је део посмртних остатака само двојице убијених војника.
Ослобађајућа пресуда Викићу и осталима једна је у низу ослобађајућих пресуда које у потпуности разобличавају однос Суда БиХ према злочинима почињеним над Србима. Уједно, то је и потврда оправданости генералног уверења на српској страни да Суд БиХ начином свог деловања штити починиоце злочина над српским народом и да пресуђује само Србима.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да „Суд БиХ жели да сачува стереотип да су једине жртве у протеклом грађанском рату у БиХ били Бошњаци, а Срби злочинци” и да с тим циљем наставља с праксом ослобађања бошњачких највиших војних и полицијских функционера од одговорности за ратне злочине.
Затечена и разочарана одлуком Суда БиХ, Јела Лаловић, сестра двадесетогодишњег Влајка Голубовића, који је био међу осам ликвидираних резервиста, сматра да Суд БиХ није суд који дели правду” и да га као таквог треба укинути.
„Ослобађањем оптужених за убиство војника ЈНА, Суд БиХ је закопао и завио истину у сарајевски мрак из којег се не види светло”, изјавила је Лаловићева, која суђење у предмету „Велики парк” карактерише као фарсу, а исход тог суђења као додатно повређивање и понижавање породица убијених резервиста ЈНА.
Из Удружења бошњачких генерала аплаудирају одлуци Суда БиХ и наводе како су с неизмерним поносом и задовољством дочекали правоснажну ослобађајућу пресуду својим саборцима из МУП-а РБиХ.
У оптужници на основу које је вођен вишегодишњи судски поступак против четворице правоснажно ослобођених наведено је, између осталог, да је „уз знање Викића осам заробљених припадника ЈНА спроведено у Дом полиције, а потом у Велики парк, где су их, након претходног малтретирања, убили Узуновић и Човчић уз помоћ њима познатих лица, међу којима су били и Неџад Херенда и Нермин Јусић”.
По наредби Викића, њихова тела одвезена су на Дариву и бачена у реку Миљацку. Касније су поливена бензином и запаљена. Део посмртних остатака Зорана Марковића и Вељка Вујичића пронађен је на сарајевској градској депонији, а ни данас се не зна где су завршили остаци тела осталих убијених – Миливоја Лаловића, Ђорђа Бјелице, Драгомира Ђерића, Стевана Ђокновића, Влајка Голубовића и Миладина Вукмановића.
|
| Следећи > |
|---|
