Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Све учесталија одлагања суђења за злочине над Србима
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Све учесталија одлагања суђења за злочине над Србима Штампај Пошаљи
Четвртак, 10 новембар 2022
Од нашег дописника  | Душанка Станишић | 10.11.2022 | Политика

Није одржано рочиште у случају „Добровољачка”, а ни у процесу против Рамиза Дрековића

Сарајево – Одлагање заказаних суђења, у предметима у којима су пред Судом БиХ у Сарајеву за злочине над Србима оптужени Бошњаци, није више никакав изузетак, већ је постало пракса. О томе сведоче бројни примери од раније, а и најновија два од јуче. Први је одгађање наставка суђења члану ратног Председништва РБиХ Ејупу Ганићу и још деветорици бивших војних и полицијских функционера РБиХ, опужених у предмету „Добровољачка”, а други је суђење ратном генералу Рамизу Дрековићу, кога оптужница терети за злочине над српским цивилима на подручју Калиновика.

Наставак суђења Ганићу и осталима за злочине почињене над припадницима ЈНА, 3. маја 1992. године, у Добровољачкој улици у Сарајеву, није одржан због, наводне, „болести једног од чланова судског већа”, а Дрековићу због, „немогућности сведока Тужилаштва БиХ да сведочи”. Пре само неколико дана пред истим судом одложено је и суђење оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно (убијено је 30 цивила) јер је, како је потврдио адвокат Ифет Ферагет, један од оптужених (Бењамин Сикира) „позитиван на вирус корона”. У јулу је одложено и суђење ратном команданту Петог корпуса Армије РБиХ Атифу Дудаковићу (наводно је и он болестан) и шеснаесторици припадника и команданата тог корпуса. Све њих оптужница терети за убиство око 300 цивила српске националности, прогон, уништење њихове имовине и разарање верских објеката.

Сличним разлозима, које поједини правни стручњаци тумаче као недовољно уверљиве, правдан је и два пута одгађани почетак суђења Ганићу и осталима (21. септембра и 19. октобра) за које је тужилац Младен Вукојчић на главном претресу рекао да ће доказати да су 3. маја 1992. године планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену колону војника и цивила, која је била под пратњом мировних снага у УН (у том нападу убијено је осам војника и цивила, 24 су рањена, а више десетина их је заробљено и мучено).

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорад Којић, каже да „већ постаје сумњиво одлагање наставка судског процеса у предмету ’Добровљачка’”, с обзиром на то да се ради о случају који, напомиње он, има вишеструки значај, јер говори о карактеру рата.

„’Добровољачка’ је један од четири догађаја који је одредио судбину Срба у Сарајеву и показао шта ће им се дешавати. Зато Бошњаци упорно опструишу овај случај, јер свесни су да се кроз њега руши прича о Бошњацима као жртвама у Сарајеву и потврђује страдање српског народа у том граду”, изјавио је Којић за РТРС.




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >