Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Све учесталија одлагања суђења за злочине над Србима
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Све учесталија одлагања суђења за злочине над Србима Штампај Пошаљи
Четвртак, 10 новембар 2022
Од нашег дописника  | Душанка Станишић | 10.11.2022 | Политика

Није одржано рочиште у случају „Добровољачка”, а ни у процесу против Рамиза Дрековића

Сарајево – Одлагање заказаних суђења, у предметима у којима су пред Судом БиХ у Сарајеву за злочине над Србима оптужени Бошњаци, није више никакав изузетак, већ је постало пракса. О томе сведоче бројни примери од раније, а и најновија два од јуче. Први је одгађање наставка суђења члану ратног Председништва РБиХ Ејупу Ганићу и још деветорици бивших војних и полицијских функционера РБиХ, опужених у предмету „Добровољачка”, а други је суђење ратном генералу Рамизу Дрековићу, кога оптужница терети за злочине над српским цивилима на подручју Калиновика.

Наставак суђења Ганићу и осталима за злочине почињене над припадницима ЈНА, 3. маја 1992. године, у Добровољачкој улици у Сарајеву, није одржан због, наводне, „болести једног од чланова судског већа”, а Дрековићу због, „немогућности сведока Тужилаштва БиХ да сведочи”. Пре само неколико дана пред истим судом одложено је и суђење оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно (убијено је 30 цивила) јер је, како је потврдио адвокат Ифет Ферагет, један од оптужених (Бењамин Сикира) „позитиван на вирус корона”. У јулу је одложено и суђење ратном команданту Петог корпуса Армије РБиХ Атифу Дудаковићу (наводно је и он болестан) и шеснаесторици припадника и команданата тог корпуса. Све њих оптужница терети за убиство око 300 цивила српске националности, прогон, уништење њихове имовине и разарање верских објеката.

Сличним разлозима, које поједини правни стручњаци тумаче као недовољно уверљиве, правдан је и два пута одгађани почетак суђења Ганићу и осталима (21. септембра и 19. октобра) за које је тужилац Младен Вукојчић на главном претресу рекао да ће доказати да су 3. маја 1992. године планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену колону војника и цивила, која је била под пратњом мировних снага у УН (у том нападу убијено је осам војника и цивила, 24 су рањена, а више десетина их је заробљено и мучено).

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорад Којић, каже да „већ постаје сумњиво одлагање наставка судског процеса у предмету ’Добровљачка’”, с обзиром на то да се ради о случају који, напомиње он, има вишеструки значај, јер говори о карактеру рата.

„’Добровољачка’ је један од четири догађаја који је одредио судбину Срба у Сарајеву и показао шта ће им се дешавати. Зато Бошњаци упорно опструишу овај случај, јер свесни су да се кроз њега руши прича о Бошњацима као жртвама у Сарајеву и потврђује страдање српског народа у том граду”, изјавио је Којић за РТРС.




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >