| Ни свештеник не може код Караџића! |
|
|
| Уторак, 01 новембар 2022 | |
|
31.10.2022 | Вести онлајн | Ђорђе Баровић - Вести
Укупно 120 академика, професора, доктора наука, адвоката, али и најугледнијих јавних личности из Србије и Републике Српске, обратило се алармантним писмом међународној јавности Апелом за заштиту права Радована Караџића, указујући да је први председник Републике Српске у затвору у Великој Британији у потпуној изолацији подвргнут нехуманим условима, малтретирању стражара, али и кршењу основних људских права због чега “постоји могућност трагичног исхода”.
“Др Караџић се већ неко време налази у потпуној изолацији, без права на контакт са породицом. Наводни разлог је ‘цитирање његових политичких ставова у медијима од стране других особа’. Из кратког позива кћерки, сазнали смо да је изложен психичком малтретирању од стране затворских службеника, понижавању сваке врсте, да не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу.
Затвор је породици и пријатељима блокирао картице, тако да нико не може да му уплати новац за храну и телефон. Породица га још није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно”, само је део из писма које је послато генералном секретару УН Антонију Гутерешу, а прослеђено и амбасадама највећих држава света у Србији.
Бране му и лампу
Српски интелектуалци сматрају да је једино правно и хумано исправно решење да се према Радовану Караџићу испоштује третман одређен одредбама резолуција УН “Стандардна минимална правила УН за поступање са затвореницима”, познатије и као “Правила Нелсона Манделе”.
“Од доласка у Велику Британију, 21. маја 2021, др Караџић, иако затвореник УН, константно је третиран као британски затвореник. Ускраћена су му бројна права која је претходно имао у оквиру УН затворске јединице у Хагу. Управа затвора одбија да му омогући употребу компјутера, чак додатни извор светлости (лампу). Спречавају му се контакти са особама за пружање правне помоћи и крши се свака слобода говора. Процедурално обраћање управи затвора и другим правним инстанцама потпуно је онемогућено”, наводи се у апелу који су између осталог потписала 13 академика, 29 универзитетских професора, 55 доктора наука, али и бројне личности из света културе, спорта и политике.
Караџић, осуђен на доживотну робију, казну издржава у затвор на острву Вајт, на југу Енглеске, а саговорници “Вести”, потписници овог писма, истичу да се кроз његов случај рефлектује и “међународна правда” када је реч о Србима који су осуђени пред Хашким трибуналом.
Академик Коста Чавошки оцењује да је реч о “безобзирном злостављању”.
– Образложење зашто је Караџићу онемогућена комуникација са породицом је бесмислено и правно неутемељено. То је заправо било тражење разлога да му се живот у затвору учини што тежим. И то је разлог што смо се ми обратили свим међународним институцијама позивајући се на међународне правне акте и доказујући да слобода мишљења, укључујући и слободу политичког мишљења, чак ни у затвору не може бити ускраћена – истиче Чавошки и додаје да је Караџићу онемогућено чак и да га посећује свештеник.
– Другим речима, у питању је безобзирно злостављање и ускраћивање свих могућих права: од слободе говора до слободе исповедања властите вере. Верујем да је оволики број угледних људи који је ставио свој потпис на Апел и те како довољан да би се разумело да је реч о алармантној ситуацији – закључује Коста Чавошки.
Тежак положај
Много оштрија је легенда српског фудбала Душан Савић.
– Овакав третман др Радована Караџића нажалост није ништа ново већ је само наставак онога што је Запад давно зацртао, а то је уништавање свега што је српско: од сваког Србина, преко државе до Српске православне цркве. Зато и не очекујем да ће се ишта битније променити на боље у положају др Караџића сем што ће можда учинити неки мањи уступак и то како би се лажно приказали да су хумани и да воде рачуна – оцењује Савић и објашњава да се кроз алармантан положај у коме се нашао први председник Српске прелама и судбина свих других Срба који издржавају казне изречене пред Хашким трибуналом.
– Кроз случај др Караџића се заправо прелама судбина и свих других Срба који су неправедно осуђени и сада робијају због злочина које нису починили. Караџић је један од најважнијих Срба у тим затворима и зато им је битно да покажу да ако њему раде то што раде, да ови други немају нити да се чему надају, нити да било шта боље очекују – истиче Душан Савић.
Неправда
Академик Чавошки наводи да је апсурдно што је Караџићу онемогућено да му уплаћују новац за затворску кантину.
– На тај начин он не може да купи ни најосновније ствари за личну хигијену, чак ни картице за телефонске позиве. Уз све то, од почетка му је онемогућена употреба компјутера чиме је фактички онемогућен да се обрати било којој вишој инстанци од управника затвора. Показује се да није довољно што су се Срби у Хашком трибуналу суочавали са селективном правдом већ су и тако додатно осуђени на неправедне услове издржавања такве казне – наглашава Коста Чавошки. Поред Чавошког, међу 120 интелектуалаца потписника су и Матија Бећковић, Славенко Терзић, Василије Крестић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, бивши амбасадор Србије при Унеско, Дарко Танасковић, али и некадашњи шефови дипломатија Владислав Јовановић, Алекса Буха и Живадин Јовановић. Против неправде су се побунили и прослављени српски режисер Емир Кустурица, драмски редитељ Љубиша Ристић, као и бројни књижевници, глумци, адвокати, политичари.
Манделина правила
Стандардна минимална правила УН за поступање са затвореницима, познатија и као “Манделина правила” усвојена су на првом конгресу УН за превенцију криминалитета и поступак са преступницима, одржаном у Женеви 1955. а потврђена од Економског и социјалног савета резолуцијама бр. 663 Ц 31. јула 1957. и бр. 2076 од 13. маја 1977. У уводном делу ових “минималних правила” јасно се прописује следеће:
“Ова правила се примењују непристрасно. Не сме се правити разлика у поступању на основу неке предрасуде, нарочито с обзиром на расу, боју коже, пол, језик, веру, политичко и свако друго мишљење, на национално и социјално порекло, друштвени положај, рођење или било који други положај. С друге стране, потребно је поштовати верска убеђења и морална правила групе којој припада затвореник.”
Привремена слобода
Због чињенице да је досадашњи председник Механизма Теодор Мерон укинуо праксу да сви осуђени пред Хашким трибуналом буду превремено пуштени након две трећине одслужене казне, али и честих притужби Срба на услове у којима издржавају робију, српски интелектуалци од надлежних међународних институција и релевантних тела Уједињених нација, а првенствено Савета безбедности и Генералне скупштине УН траже да – сходно Повељи УН – “хитно и свеобухватно преиспитају одлуке председника Међународног резидуалног механизма о премештању затвореника на издржавање казне у друге земље и ускраћивање пуштања након испуњених услова, а које се доносе противно важећим правилима и међународним стандардима правне заштите затвореника”.
Захтеви
Српски интелектуалци траже да се преиспита одлука о упућивању Караџића у Велику Британију, да се донесе одлука којом би се у складу са “Манделиним правилима” преместио у затвор најближи његовом пребивалишту, односно Републици Српској.
Такође, тражи се и да му се обезбеди лична безбедност, право на слободу изражавања и вероисповести, али и сигуран и несметан приступ информацијама, као и неометан контакт и посете са члановима породице и правним заступницима.
Доказујући да су досадашње одлуке наследника Хашког трибунала, Међународног резидуалног механизма донете у потпуној супротности са актима Савета безбедности и Генералне скупштине УН, у апелу се тражи “успостављање сталног и ефикасног надзора” над Механизмом од стране највиших органа Уједињених нација.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
