20. 04. 2010. 00:00х | Ђ. БАРОВИЋ
ОДРЖАНИ ПОМЕНИ ЖРТВАМА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ И ЈАСЕНОВЦУ
Хрвати су склонили све што асоцира на ставичне злочине и покушавају да минимизирају ужасан погром Срба
Обележавање 65 година од пробоја из концентрационог логора Јасеновац и ове године је окупило на два места државни врх Републике Српске, Хрватске и Босне.
Док је 11. априла у Доњој Градини у Републици Српској одржан парастос коме су присуствовали председници РС и Србије Рајко Кузмановић и Борис Тадић, дотле су у недељу испред споменика "Цвет" венце положили председник Хрватске Иво Јосиповић и премијер Јадранка Косор.
Међутим, ма колико се челници ове три државе упирали да покажу како
имају обавезу да се жртве ужасног погрома из Другог светског рата не
забораве, дотле је потпуно неизвесно када ће се годишњица Јасеновца
обележавати на једном месту, као што је то било пре последњег рата.
Судећи по и даље чврстим ставовима и представника Срба и Хрвата, то се изгледа ипак неће ускоро догодити.
Кустос Спомен подручја Јасеновац Иво Пејаковић каже да је свакако лоше
што се о Јасеновцу прича на два одвојена места, али да је на
политичарима да тај проблем превазиђу.
- Још није било званичних предлога да се обележавање страдања логораша
Јасеновца обједини. Много је разлога због чега се до сада то није
учинило и свакако је један од највећи различито признавање броја
жртава. Али, све је то у домену политике и политичара - каже помирљиво
Пејаковић.
Председник Удружења "Јасеновац - Доња Градина" Владимир Лукић није
толико помирљив и тврди да не постоји никаква могућност да се ове две
комеморације споје.
- Па то су потпуно две супротстављене идеологије. Лепо је што су поред
споменика "Цвет" били и председник и премијер Хрватске, али зар је
могуће да у том комплексу не постоји апсолутно ништа што говори о том
стравичном злочину. Зар је могуће да није изложен барем један комад
оружја с којима су људи најбруталније убијани, а подсетићу вас да је у
логору Јасеновац више људи страдало од разних предмета него од
муниције. Нимало није случајно што у Јасеновцу нема таквих предмета.
Свесно се иде на потпуну минимализацију злочина и покушај да се
Јасеновац представи у рангу стратишта Сајмиште или Јајинци у Београду -
наглашава Лукић и додаје да ово Удружење припрема Декларацију о
геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима од стране НДХ.
- Очекујемо став власти у Републици Српској, па ћемо је објавити
средином следеће године. Без признавања овакве Декларације од стране
Хрватске, Ватикана и Уједињених нација, не може да се говори о помирењу
- сматра Лукић.
Директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима Миливоје
Иванишевић каже да је мање битно да ли ће доћи до физичког спајања
комеморација у Доњој Градини и Јасеновцу, уколико се не овај злочин не
буде третирао на истоветан начин.
- Уколико неко сматра да може доћи до обједињавања овог меморијалног
комплекса са оваквом тенденцијом Хрватске за фалсификовањем историје,
онда се грдно вара. Истина, ми можемо ускоро да видимо и председника
Србије тамо, али то ће само значити да ће претходно да опет повуче неки
антисрпски потез. Он сматра да је логично и нормално да након усвајања
Резолуције о Сребреници којом је забио нож у леђа Републици Српској,
оде у ту братску земљу и положи венац жртвама усташког геноцида -
сматра Иванишевић.
Од усташа до антифашиста
Директор Документационог центра "Веритас" Саво Штрбац каже да не верује
у поруке које су у Јасеновцу изрекли председник и премијер Хрватске Иво
Јосиповић и Јадранка Косор.
- Да човек заплаче како су то били лепи говори. Једино што Срби из
Хрватске имају слоновско памћење, па знају да су ти исти политичари,
када је било потребно позивати се на усташтво исто овако острашћено
говорили. Сада им је да би ушли у Европску унију потребно позивање на
антифашизам, па се поново утркују ко ће лепше нешто рећи. Је ли могуће
да је Стјепан Месић водећи антифашиста, а у Сиднеју је емиграцији
говорио да је Хрватска у Другом светском рату два пута победила. Први
пут када је основана НДХ - пита се огорчено Штрбац и каже да ако су
власти у Хрватској заиста озбиљне да нешто промене, онда то морају да
покажу и на делу.
- Нека Јадранка Косор покаже ту своју бригу једним малим, симболичним
потезом тако што ће се иселити из стана српске породице која је из њега
избачена. Нека Хрватска крене са решавањем неисплаћених принадлежности,
пошто Србима у просеку дугује по 81 пензију. Нека врати наше куће,
станове, штедне улоге. По томе ћемо видети да се нешто заиста
променило. Ово су само речи, које зна и најмањи ветар да одува -
закључује Саво Штрбац.