Институт за истраживање српских страдања у XX веку

19. 04. 2010. 00:00х | Ј. АРСЕНОВИЋ
МОЖЕ ЛИ ДОДИК ПОВУЋИ ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О БРОЈУ СРЕБРЕНИЧКИХ ЖРТАВА

 

Морамо да радимо докле год и последње неистине не буду избрисане, сматра оснивач Центра за истраживање злочина против Срба Миливоје Иванишевић

 

СПОРНИ СПИСКОВИ: Миливоје Иванишевић

Недавна најава премијера Републике Српске Милорада Додика да ће Влада у Бањалуци повући потпис на извештај комисије о броју сребреничких жртава, наметнула је и питање да ли је касно за нову истину о Сребреници? Поготову ако се има у виду да је у свету одавно присутна слика о Сребреници као највећем европском стратишту после Другог светског рата, у којем је, како се наводи, страдало око 8.000 босанских муслимана. Осим опште медијске слике о величини злочина, и пресуда Међународног суда правде, који је овај злочин окфалификовао као геноцид, додатно отежава намеру српске стране да се ратни догађаји из 1995. у источној Босни другачије сагледају. За оснивача Центра за истраживање злочина против Срба Миливоја Иванишевића никад није касно да се на међународном, али и на домаћем терену прикаже потпуна истина о Сребреници.

Да се истина може изборити и са временском дистанцом и са тренутним политичким интересима, Иванишевић наводи пример недавног усвајања у америчком конгресу резолуције о турском геноциду над Јерменима од пре једног века, потезом којим је Вашингтон угрозио односе са Турском, својим најзначајним савезником међу муслиманским земљама.

- Морамо да радимо докле год и последње неистине не буду избрисане. Уосталом, и сам Мирсад Токач из сарајевског истраживачко-документационог центра, недавно је признао да се на списку сребреничких жртава налази неких 500 до 600 имена грешком уписаних. А не би дошло до тога да није било нашег упорног инсистирања на конкретним именима. Ми смо их притисли чињеницама. Чак и да се пође од муслиманског званичног списка несталих, за његову веродостојност недостају два крунска доказа. Прво да су ти конкретни људи нестали у том периоду и друго, да су нестали на том простору - каже Иванишевић.

С обзиром на то да је клатно јавног мњења тешко преусмерити на другу страну, питање је како би нови, другачији подаци били прихватљиви за савремене историјске књиге.

 

Учесници трибине у Сребреници

За историчара Срђана Цветковића евентуално другачији број сребреничких жртава не би био проблем за оне који изучавају историју.
- Могуће је и да је био упола мањи број жртава, али то неће много изменити трагику тог чина - упозорава овај истраживач београдског Института за савремену историју.

Иванишевић, међутим, српску одбрану оспоравањем броја муслиманских жртава доживљава као наметнуту.

 

- Нас притискају том бројком! А, и рат је почео бројкама и тај рат траје и даље и ми смо присиљени да се њима бавимо, јер нам се стално намећу нове, непоткрепљене доказима - каже он.

Историчар Цветковић напомиње да су у суштини у 20. веку бројеви по правилу били "надувани", најчешће из политичких разлога и интереса победника који су писали историју.

- Дуго су ђаци у школама учили да је немачки окупатор стрељао 7.000 Крагујевчана. Међутим, пронађена је немачка евиденција где је тачно поименце наведена свака жртва, па је установљено да је стрељано 2.330. Наравно да је и тај број стравичан злочин, али се уместо историјских факата приклањало политичком задатку да се прикаже што већи број жртава, као да је половина од тог броја мало.
 

Страдања у комунизму

Срђан Цветковић је ангажован и у државној Комисији за испитивање злочина и убистава после ослобођења Србије 1944.

- Радим на попису жртва комунистичких власти и већ сада се може рећи да се свакако ради о неколико десетина хиљада људи, а не о пар стотина, како је то тврдио Титов режим, али нити о 150.000 до 200.000 људи, како то заговарају извори из емиграције - упозорава Цветковић.

Жртве на списку бирача

Иванишевић, који је и сам био сведок догађања пре 15 година у селима сребреничког краја у време српске офанзиве, подсећа да је поређењем установио да је у бирачком списку за изборе 1996. било преко 3.000 имена са списка наводних сребреничких жртава. Такође је откривено да се на муслиманском списку налази 36 жена и 52 млађа мушкарца, а да су остали били војно способни мушкарци. Упорним истицањем ових података на крају је резултирало да се све мање о сребреничким жртвама говори као о цивилима што, сматра Иванишевић, само говори у прилог више да никада не треба одустати од истине и приказати је свету.

 

Извор: Вести, Франкфурт, 19. април 2010, интернет издање