Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Аутор: Славица Лазић, Број 1032, Рубрика Догађај, Православље

На трибини „Куда води резолуција о Сребреници?“, одржаној у Општини Вождовац, говорили су Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, академик Коста Чавошки, др Радомир Павловић председник СО Сребреница и Милош Миловановић, одборник СО Сребреница.

Пред пуном салом модератор трибине Љубиша Ристић, саветник у Институту за истраживање српских страдања у 20. веку, истакао је да је ово прва трибина у Београду на ову тему на којој говоре гости из Сребренице о збивањима 15 година уназад и подвукао важност разговора имајући у виду да је пред Скупштином Србије усвајање текста Резолуције о којој јавност мора знати пуну истину.

 Да ли је у Сребреници било геноцида, да ли тачна бројка од око 8000 муслиманских жртава или је валидна процена др Миладина Ковачевића и осталих истраживача да се тај број креће око 3000 жртава, треба ли Скупштина Србије да усвоји текст једностране Резолуције о Сребреници чиме се доводи у питање постојање Републике Српске и српских жртава које се означавају као геноцидне, шта је истина а шта заблуда око Сребренице, била су питања на која су говорници дали своја мишљења. Госте је поздравио домаћин, председник Општине Вождовац др Драган Вуканић и подвукао да се проблем Сребренице мора схватити у светлу пуне истине, о чему он има потпуни утисак, имајући у виду да је једно време провео као лекар и хирург на том терену и додао да ако оваквих трибина не буде било, нећемо моћи да погледамо у очи не само историји, него и генерацијама које долазе за нама, које ће нас питати на ту тему.

ЗЛОЧИН ИЛИ ПРЕВАРА

Др Радомир Павловић је рекао да је најпотпунији наслов трибине –Сребреница - највећа превара у Европи после Другог светског рата, уместо прокламоване лажи да је Сребреница највећи злочин у Европи после Другог светског рата. „У Поточарима, на Меморијалном центру је написана порука коју је исписао реис улема Сулејман Церић –Нека освета буде правда! То је порука која је упућена Србима на свим просторима бивше Југославије и читавом свету, која треба да се оствари кроз пројекат да се на лажима направи историја и да се пише нова историја српског народа, који ће после свих страдања током ратова у прошлом веку, Голог отока и свих згаришта, после такозваног злочина у Сребреници постати геноцидан народ. Резолуција има за задатак да оствари бошњачке политичке циљеве“, рекао је Павловић и подсетио да је Скупштина СО Сребренице усвојила 2005. године Резолуцију – осуду свих злочина на подручју Општине Сребренице, а да сада Београд хоће да усвоји резолуцију у којој ће се осудити само злочини над једним народом а заборавити злочини другог народа. „Званични Београд иде и извињава се и где треба и где не треба. Због таквог поданичког става ми смо изгубили многе своје територије на којима су Срби живели.

С друге стране, имамо офанзивно-агресивну политику напада на РС. Преко Резолуције Бошњаци желе да наметну обавезу Србији плаћања ратне штете. Својеврстан је апсурд, на темељу којих чињеница Скупштина Србије треба да донесе Резолуцију о Сребреници. Да ли постоји ишта осим пропаганде непријатеља, што може да послужи за основ за доношење Резолуције?!“- рекао је председник СО Сребреница.

Сенатор у РС Миливоје Иванишевић, иначе творац више књига на ову тему, рекао је: „Ми се дуго суочавамо са разним подвалама са бошњачке стране и њиховим бежањем од истине. Покушавали смо да их приволимо да се изврши попис становништва, што би неизоставно променило и власт у Сребреници. Они беже од тога, јер би то показало да муслимани имају симболичне жртве у односу на бројке које истичу. Срби су јула 1995. када су ослободили Сребреницу и ушли у тај простор, прошли кроз 50 муслиманских села. Ни у једном, што је просто незамисливо када је реч о грађанском па и верском рату, није било ни једне муслиманске жртве. Сви они који су у Сребреници умешали прсте и хтели да од Сребренице направе крунски доказ о српском злочину били су очајни када су чињенице показале да је српска војска достојанствено прошла кроз села у којима су живели родитељи, деца, супруге оних који су прегазили српска села и побили толики српски народ. Нису се светили. Муслимански злочини нису проузроковали српске злочине. Муслимани немају цивилних жртава. Док постоје велике силе са својим интересима, истина ће бити потиснута. Питам се зашто се Србија доношењем једне лажне Резолуције меша у ту ситуацију? Холандски Институт за ратну дипломатију је утврдио да Србија нема никаквог учешћа у догађајима у Сребреници. Тај Институт је на 750 страна чак утврдио да ни Радован Караџић и Ратко Младић нису имали никаквог утицаја. Били су толико објективни да тужилаштво Хашког трибунала није могло ту студију да понуди као доказ о злочинима које су Срби починили. Ово није први пут да Србија злоупотребљава специјалне везе које имамо - ми смо очекивали да је то за добробит обе државе, али кад год ми дамо отпор високом представнику и институцијама међународне заједнице, онда нам преко Београда и Србије уврћу руку. Када се буде истопила пропагандна хајка и лажи, остаће једино Резолуција да смо ми Срби починили стравичан злочин. Њихови докази се заснивају на два битна документа. Први је списак несталих 8.000 муслимана. Набројено је 36 женских особа, 53 млађа мушкарца, остали су војно способни мушкарци. Дуго нам је требало да докажемо да се не ради о цивилним жртвама, већ о војницима. То је прихватио и Хашки трибунал. Приликом првих избора 1996. године упоредили смо тај списак са бирачким списковима и нашли преко 3.000 бирача! Након годину дана ти људи се појављују у бирачком списку, гласали су да би муслимани добили власт. Бошњачки списак не може да прихвати ниједан суд, јер нема доказа да су ти људи у то време нестали. То су људи из целе БиХ. И други доказ- да су ти људи нестали на том простору. Изетбеговић је сведочио да му је Клинтон још марта 1993. године рекао да без бар 5.000 муслиманских жртава не може да покрене НАТО против Срба. Када су видели да не могу да напабирче тај број ни на који начин, онда су 2003. године блокирали простор бивше фабрике акумулатора и почели да откопавају. Наједном се лица која су закопана пре 20 година на муслиманским гробљима појављују на списковима да су их Срби убили јула 1995. Прегледали смо њихове матичне књиге умрлих и нашли више стотина муслимана који су умрли у другим временима, на другим местима а опет су их покопали сада као жртве.