Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Четвртак, 16.06.2022 | Душанка Станишић | Политика

Ако буде притисака на сведоке предложићемо одређивање притвора за неке од оптужених, каже за „Политику” главни тужилац Миланко Кајганић

Сарајево – Одмах након што је Суд БиХ прошлог месеца потврдио оптужницу против 10 осумњичених за злочине почињене приликом напада на колону бивше ЈНА 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, из Сарајева су уследиле жестоке критике на рачун и Тужилаштва и Суда БиХ. У последње време из правног тима првооптуженог Ејупа Ганића стижу и директне претње главном тужиоцу Миланку Кајганићу, као и поступајућем судији Браци Ступару, који је, након 30 година, на основу доказа прикупљених у истрази потврдио оптужницу за један од већих злочина почињених у Сарајеву на почетку рата.

Поједини медији објавили су како су оптужени у предмету „Добровољачка” упутили и допис Високом судском и тужилачком савету БиХ (ВСТС) са захтевом да их „заштити од произвољног поступања Тужилаштва БиХ”. Пријаве су, како се наводи, послали и (не)легитимном високом представнику Кристијану Шмиту и појединим страним амбасадама у БиХ, као и Сержу Брамерцу, главном тужиоцу Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, тражећи и од њих „адекватну реакцију”.

Сенад Пећанин, један од Ганићевих адвоката, јавно је пре неколико дана потврдио да ће „правни тимови оптужених поднети кривичне пријаве против тужиоца Кајганића, као и пријаву ВСТС-у. За једну приватну сарајевску телевизију Пећанин је, говорећи о „злоупотребама Тужилаштва БиХ у случају ’Добровољачка’”, изјавио да је „оптужница скандалозна” и да ће Кајганић „морати да докаже да су откривени неки нови докази”. Поступајућем судији Ступару он је поручио да може да очекује тужбу „уколико одбаци приговоре одбрана оптужених и званично потврди оптужницу”.

Тужилац Кајганић каже да је тужилаштво, поштујући одлуку Уставног суда БиХ да се реши питање приговора на обуставу истраге у предмету „Добровољачка”, поступало у оквиру својих законских надлежности. Спровело је опсежну истрагу и након свих прикупљених доказа подигло оптужницу коју је Суд БиХ у потпуности потврдио, јер је оценио да „у њој има довољно основа и сумње” да су радње које се десеторици оптужених стављају на терет сасвим довољно поткрепљене достављеним доказима.

„Ми се не осврћемо на било какве приговоре на адресу тужилаштва, као ни на притиске од стране оптужених или лица која су са њима повезана, јер они не могу имати никаквог утицаја на рад тужилаштва, које у овом предмету поступа на исти начин као и у сваком другом. Битно нам је да нема притиска на суд, односно поступајуће судије. Али, уколико га буде, то јест уколико тужилаштво препозна да има ометања рада правосуђа, у том случају ће покренути истражне радње и поступити у складу са законским одредбама. Исто тако, тужилаштво неће оклевати да реагује ни у случају ако буде притисака на сведоке. Одговор ће бити предлагање законских мера, што не искључује ни евентуално одређивање притвора за нека од оптужених лица”, рекао је Кајганић за „Политику”, уз напомену да је пажња Тужилаштва БиХ „сада фокусирана искључиво на заказивање главног претреса”.

Изливе беса и хистерије у сарајевским круговима због оптужнице за злочине у Добровољачкој Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих разуме као „крајње непримерен начин понашања” и „безобразан покушај притиска оптужених за које је суд утврдио да постоји основа сумње да су починили једно од најтежих кривичних дела”.

Оптужени Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамида Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко осумњичени су да су „у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређеним, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА”.

Докази који су наведени у оптужници „односе се на страдање осам убијених с утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе и заробљавање више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани”. Предложено је саслушање 277 сведока и више вештака, а уз оптужницу је приложено и више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице.



https://www.politika.rs/scc/clanak/509851/Bes-u-Sarajevu-zbog-optuznice-za-zlocin-u-Dobrovoljackoj