Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Дрековић: Планирана дејства без цивилних циљева Штампај Пошаљи
Четвртак, 09 јун 2022
8. Јуна 2022 | Detektor.ba

Одбрана Рамиза Дрековића уложила је материјалне доказе којима настоји показати да је оптужени регулисао правилну и намјенску употребу артиљерије и да није издавао наредбе за гађање цивилних циљева.

Одбрана је у доказе уврстила низ наређења и извјештаја Четвртог корпуса Армије Босне и Херцеговине (АБиХ), на чијем је челу био Дрековић, из априла, маја и јуна 1995. године, а у којима се искључиво спомињу војни циљеви.

Из већег броја докумената се, како је навео бранилац Мирсад Црновршанин, види да је Војска Републике Српске (ВРС) неселективно гађала уже језгро Коњица, као и Мостара, приликом чега је било погинулих и рањених цивила, а да Четврти корпус није узвраћао на ватру и вршио одмазду. У неким случајевима, како се наводи у документима, наређено је неутралисање “агресорске артиљерије”.
“Дрековић је регулисао правилну и намјенску употребу артиљерије”, рекао је Црновршанин.

Уложен је сет докумената које је издао Четврти корпус у вези са акцијама “Трескавица” и “Борашница” из маја 1995. године, а из којих се, према Одбрани, види плански приступ у изради свих планских докумената, укључујући дејства артиљерије и обезбјеђивање евентуалних ратних заробљеника у складу са Женевским конвенцијама и хуманитарним правом.

“Планирана су дејства искључиво по непријатељским војним циљевима”, казао је Црновршанин објашњавајући један од доказа.

Тужитељица Маријана Чобовић приговорила је на релевантност већине доказа, наводећи да се временски и просторно не односе на оптужницу. Бранилац Кадрија Колић је рекао да ти документи показују стање свијести оптуженог у том периоду.

Дрековић је оптужен да је у периоду од 21. маја до 7. јуна 1995. наредио артиљеријским јединицама у мјесту Бјелимићи (опћина Коњиц) неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику, у којима је једна 15-годишњакиња погинула, а неколико цивила рањено.

Одбрана је уложила и сет доказа којима настоји показати да је за команданта на истуреном командном мјесту (ИКМ) на Бјелимићима био постављен Есад Рамић и да је он био надређен свим јединицама у зони тог ИКМ-а, те да је вршио контролу над потчињенима.

У документу од 3. јуна 1995. се говори о дејству артиљерије из Бјелимића.

“Не види се да је дејствовано по цивилним циљевима у Калиновику”, казао је Црновршанин.

Он је указао и на неколико дневних борбених извјештаја из краја маја из којих произилази да “није било наређења којим се наводно наређује дејство са пет пројектила по центру Калиновика”.

Више докумената, према Одбрани, показује које је дане у мају и јуну оптужени био у команди Четвртог корпуса у Јабланици, а када је посјетио ИКМ у Бјелимићима.

У спис су уврштени и документи који говоре о кретању и концентрацији снага ВРС-а на подручју Калиновика, њиховом прегруписавању и употреби хеликоптера.

Одбрана ће 6. јула наставити са улагањем материјалних доказа.


Марија Таушан





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >