Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Калиновик/Дрековић arrow Суђење Дрековићу: Изнесени налази и мишљења вјештака балистичара
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Суђење Дрековићу: Изнесени налази и мишљења вјештака балистичара Штампај Пошаљи
Среда, 27 април 2022
27/04/2022 | РТРС | Аутор: СРНА

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Калиновика 1995. године, вјештаци балистичари су у својој експертизи навели да су два пројектила која су пала на Калиновик 3. јуна 1995. највјероватније дошла из правца "сјеверног ратишта".

Вјештаци Берко Зечевић и Јасмин Терзић заједно су сачинили налаз и мишљење на захтјев одбране.

Зечевић је рекао да је задатак био, између осталог, да се процијени вјеродостојност података у доступним документима истражних органа, као и да се изврши термобалистичка анализа два пројектила која су пала 3. јуна 1995. године на Калиновик.
Говорећи о паду првог високоексплозивног пројектила, Зечевић је истакао да том приликом нико није смртно страдао, али да су се у документацији наводила оштећења прозора, али не и фасаде, као и да мјесто пада није било дефинисано у складу са стандардима.

На фотографијама са мјеста догађаја указивало се на оштећења на фасадама зграда.

Када је ријеч о другом пројектилу који је пао истога дана, Зечевић је навео да је, према записнику, страдала једна дјевојчица, а петоро дјеце рањено, те да су, између осталог, пронађени трагови црвене боје која подсјећа на крв, преноси Бирн.

Вјештак је нагласио да је извјештај скице мјеста непрофесионално урађен, да нису прецизно дефинисане карактеристике димензија кратера, нити су били доступни фрагменти, као и да фотографије са увиђаја није добио у боји.

У закључку налаза вјештака, први и други пројектил који су испаљени тог дана највјероватније су дошли из правца сјеверног ратишта. Такође је наведено да број фрагмената указује да је ријеч о пројектилима 122 и 130 милиметара.

Зечевић је нагласио да су тијела која би се нашла у зони морала бити раскомадана, као и локве крви, чега није било у записнику.

За трећи пројектил Зечевић је рекао да је пао на око 70 метара од Дома здравља, те да је након 25 година "на једној ливади немогуће ишта урадити".

Вјештаци су свој налаз образлагали помоћу десетина фотографија с мјеста догађаја, а приказан је и видео експерименталног испитивања бласт ефекта пројектила на тијелу свиња, које су вршили Зечевић и Терзић.

У складу са тим, вјештаци су говорили шта би се десило са тијелима зависно од удаљености од центра експлозије и пројектила.

Он је у више наврата истакао да артиљеријска оружја нису прецизна, супротно мишљењу у некадашњој Југославији, појаснивши да, када се гађају урбани дијелови, мора се очекивати да ће бити колатералних цивилних жртава.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено једно дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.

Унакрсно испитивање Зечевића и Терзића планирано је за 18. мај.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=471673


 



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >