| Станић: Гаџо био главни организатор за злостављање Срба у Храсници |
|
|
| Четвртак, 10 март 2022 | |
|
10.03.2022 | СРНА | Глас Српске
САРАЈЕВО - Свједок Тужилаштва БиХ Душан Станић рекао је данас на суђењу тројици бивших припадника такозване Армије БиХ да је Сенад Гаџо, један од оптужених којег је препознао у судници, био главни организатор за пребијања и мучења затворених Срба у Храсници. Затвореници су, испричао је свједок, ноћу извођени и пребијани, углавном када је Гаџо био у смјени, те се присјетио страдања Милутиновића, чијег се имена не сјећа, а којег је оптужени послије извјесног времена вратио мртвог. На суђењу бившим припадницима Првог корпуса Сенаду Гаџи, Заиму Лаличићу и Суљи Хебибу за ратни злочин над српским цивилима у Храсници, Станић је испричао да су 8. јула 1992. године по њега у стан дошла два полицајца који су му рекли да мора преноћити у затвору да би сутрадан био размијењен.
"Нисам хтио да идем, али су ме они одвели у Основну школу `Алекса Шантић`. У њој су се испод степеништа налазиле двије просторије, у једној од њих, гдје сам затворен, затекао сам око 30 Срба, од којих сам већину познавао јер су радили са мном у `Фамосу`. Било је и неколико жена и један шеснаестогодишњак“, рекао је Станић.
Овај осамдесеттрогодишњак је рекао да је у току дана дошао Гаџо и одвео га у другу просторију у којој су лежали крвави људи, а сутрадан, када су затворенике камионом превозили у гараже, Обрен Миловић, којег није раније познавао, испричао му је да је био пребијен. "Рекао ми је да је у току ноћи дошао Гаџо и питао ко је из Гацка. Када се он јавио, одвео га је у фискултурну салу и тјерао да трчи док није пао. Тада га је почео ударати све док му није сломио ногу. Задобио је отворени лом поткољенице", испричао је свједок. Према његовим ријечима, по доласку у гараже су након прозивке ушли у прљаве, бетонске просторије у којима су гладовали, један хљеб од 600 грама дијелило је њих осам. Станић каже да се никада није умио и обријао, а да су за физиолошке потребе користили канте. Он је испричао да су затвореници ноћу извођени и пребијани, углавном када је Гаџо био у ноћној смјени, те се присједио страдања Милутиновића, чијег се имена не сјећа, и Достивоја Николића Шекија. "Гаџо је извео Милутиновића и Шекија, да би након извјесног времена вратио мртвог Милутиновића. Убрзо за њим враћен је и Шеки који је од мене тражио воде јер сам једино ја могао да ће крећем. Воде није било, а он је након пет минута умро", испричао је Станић. Они који су сахрањивали мртве, рекао је Станић, дошли су ујутро, а тада су изнесена тијела још двојице, Гојка Стјепановића и, како је чуо, извјесног Мандића, а додао је и да је видио да су у један сандук стављали два леша. Свједок је изјавио да је из гаража изнио и мртвог, сенилног старца од 92. године, Радована Гузину, који је ухапшен у насељу Соколовић колонија, а са којим је био у сродству. Додао је и да је чуо да је у школи настрадао Радомир Драшковић. Током унакрсног испитивања одбране, свједок је рекао да је за Гаџу чуо након затварања у школи, гдје су му затвореници рекли да је опасан. "Ја сам из заточеништва изашао на Илиџу, која је била под српском контролом, 12. септембра 1992. године, а гараже су још дуго остале иза мене", рекао је Станић на крају свједочења. Други свједок Тужилаштва БиХ Саво Пејић рекао је да је до хапшења 18. августа 1992. године, био ангажован у радном воду на чишћењу насеља, а након што је ухапшен у стану, који је претходно више пута претресан, одведен је у мали небодер и добро претучен. Након тога, Пејић је рекао да га пребијеног убацују у гараже између два небодера, гдје затиче Радована Унковића и Душана Станића. "Послије неколико дана Гаџо и Заим /Лаличић/ извели су ме испред гараже и пребили. Ударали су ме ногама свуда по тијелу, а Заим ме је ударао по бубрезима и од тада су ми они оштећени. Трајало је кратко, али жестоко. Након тога су ме убацили у гаражу као врећу. Послије тога Заим је остао као стражар, а Сенада више нисам видио", рекао је Пејић, који је у судници препознао Гаџу и Лаличића. Свједок је рекао да је чуо од Обрада Миловића и Николе Ђунића да је Гаџо пребио Борка Стојановића у атомском склоништу, који је умро од посљедица, као и да је исто чуо за Милутиновића, Николића и Драшковића. На питање тужиопца Миленка Кајганића зашто није пријавио то што се дешавало, Пејић је одговорио да није смио. Оптужницом се Гаџи, Лаличићу и Хебибу на терет стављају незаконито затварање српских цивила, убиства, мучења, злостављања, мучења на понижавајуће начине, сакаћења и други тешки облици злостављања током 1992, 1993. и 1994. године. Наставак суђења је 17. марта. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
