Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

Горњи Локањ, доста велико чисто српско село (Срба 743) у Општини Зворник, претрпело је веома жесток напад 11. децембра 1993. Напад на село су уз употребу артиљерије и свих врста модерног наоружања извршиле јаке и бројне оружане формације Тузланског корпуса Армије БиХ.

Жртве: 1) Милош (Јела) Јевтић, 1964; 2) Драган (Перо) Мићић, 1973; 3) Милан (Крсто) Мићић, 1944; 4) Миливоје (Симо) Попадић, 1952; 5) Теодор (Лазар) Живковић, 1949; 6) Војо (Милан) Лакић, 1936; 7) Рајо (Бошко) Рајковић, 1965; 8) Драго (Вељко) Перић, 1959; 9) Сретен (Срећко) Спасојевић, 1944; 10) Миливој (Милосав) Јовић, 1960; 11) Милан (Цвијетин) Радовановић, 1954; 12) Милан (Милорад) Савић, 1934; 13) Милутин (Мићо) Симанић, 1953.

Сливње, у највећој мери српско село у Општини Олово (Срба 113, муслимана 38). У поодмаклом периоду муслиманског пустошења у овим крајевима, село се нашло на удару оружаних формација армије БиХ 15. децембра 1993. Напад извршен само на српски, већински  део села и на српска домаћинства.

 Жртве: 1) Момир (Мијат) Дупљанин, 1936; 2) Будимир (Драго) Дупљанин, 1960; 3) Бранко (Миливоје) Јањуш, 1949. и његов син 4) Радојица (Бранко) Јањуш, 1972; 5) Зора Јањуш.

 

Јелачићи, у Општини Кладањ, једно од доста великих чисто српских села (Срба 315, Југословена 2), нападнуто је 14. јануара 1994. на српску Нову годину ујутро око 7,30 часова. Напад су извршили  припадници муслиманске Армије БиХ регрутовани из муслиманских насеља ове и суседних општина.

 Жртве: 1) Петко (Тодор) Божић, 1929; 2) Новица (Јован) Ерделић, 1965; 3) Драго (Божо) Ерделић, 1944; 4) Веселин (Гавро) Ерделић, 1941; 5) Драго (Ђуро) Ерделић, 1928; 6) Божо (Саво) Ерделић, 1910; 7) Радивоје (Милош) Еркић, 1953; 8) Грозда (Десимир) Еркић, 1932; 9) Љубинка (Миро) Еркић, 1927; 10) Невенка (Обрен) Еркић, 1914; 11) Радивоје (Десимир) Милић, 1940; 12) Јован (Коста) Милић, 1940; 13) Недјељко (Миладин) Милић, 1967; 14) Коста (Ратко) Милић, 1955; 15) Миладин (Владета) Вуковић, 1959; 16) Зора (Сретко) Божић, 1949; 17)  Милош (Блашко) Сејменовић, 1964.

Пелемиши, српско насеље у Општини Кладањ, које се стално налазило на мети муслимана из околних села, најжешћи напад је претрпело 30. марта 1994. у раним јутарњим часовима. У нападу учествовале локалне оружане муслиманске формације из састава Армије БиХ (121. брдска бригада из Кладња, и др.).

Жртве: 1) Лазо (Радивој) Ашћерић, 1973; 2) Славиша (Ратко) Вуковић, 1972; 3) Ненад (Стеван) Видовић, 1951; 4) Мирољуб (Ристо) Миличић, 1946; 5) Ненад (Петар) Васић, 1973; 6) Драгиша (Стојан) Радивојевић, 1952; 7) Милош (Цвијетин) Пепић, 1941; 8) Љубиша (Вићо) Поповић, 1962; 9) Драган (Слободан) Мишић, 1972; 10) Стојан (Сретко) Петровић, 1963.

Рупово Брдо, убијено пет мештана српске националности. Жртве су страдале у заседи коју су поставили муслимани на макадамском путу између Рупова Брда и Купусна 27. маја 1995. у 17,15 часова. Организатори и учесници заседе су припадници 28. дивизије Армије БиХ, под командом Насера Орића, са седиштем у заштићеној и наводно демилитаризованој зони Сребренице. У заседи убијрно пет српских дрвосеча који су се у старом камиону марке Мерцедес напуњеном дрвима која су из шуме превозили за своја домаћинства.

 Жртве: 1) Љубиша (Војин) Голић, 1946; 2) Милисав (Станко) Петровић, 1948; 3) Бранко (Драго) Николић, 1950; 4) Миладин (Радивоје) Савић, 1957; 5) Милош (Милош) Мишић, 1961.

Скелани, у Општини Сребреница. Место догађаја је макадамски локални пут између Сребренице и Скелана. У једном од својих честих диверзантских похода из заштићене зоне Сребренице, муслимански војници 28. дивизије Армије БиХ, поставили су 23. јуна 1995. заседу и у путничком цивилном комби возилу убили пет лица српске националности из суседног села Скелани. Ова заседа и потоњи напад на село Вишњица у Општини Милићи, били су последње злочиначке оружане акције сребреничких муслимана пред коначан повратак Срба у овај градић.

 Жртве: 1) Томо (Радомир) Бибић, 1955; 2) Остоја (Радомир) Божић, 1946; 3) Драгиша (Видоје) Павловић, 1963; 4) Живорад (Игњат) Грујичић, 1950; 5) Велисав (Радован) Павловић, 1953;

Баљковица, једно од релативно великих села у подрињској Општини  Зворник, нашло се у току ноћи 15. на 16. јули 1995. на жестоком удару 28. дивизије Другог корпуса Армије БиХ. Веома јаке муслиманске снаге, према процени око 15000 бораца, после изгона из Сребренице, покушале су да се преко српских села и српске територије пробију до Тузле. На путу им се нашло и ово српско село.

           Жртве: 1) Гојко (Јован) Кулић, 1954; 2) Зоран (Борисав) Стојкић, 1959; 3) Петар (Драгомир) Батић, 1939; 4) Милан (Вељко) Јакшић, 1965; 5) Славко (Мићо) Катић, 1968; 6) Саво (Ђорђе) Аћимовић, 1955; 7) Зоран (Стево) Томић, 1960; 8) Радо (Василије) Томић, 1970; 9) Горан (Душан) Готовац, 1973; 10) Василије (Миливој) Делић, 1941; 11) Љубиша (Слободан) Јеркић, 1964; 12) Анто (Јован) Милошевић, 1961; 13) Бошко (Момчило) Алексић, 1960; 14) Славко (Слободан) Драгић, 1963; 15) Душан (Слободан) Николић, 1957; 16) Мићо (Радивој) Перић, 1967; 17) Миленко (Милан) Радић, 1964; 18) Гојко (Лазар) Симић, 1952; 19) Драган (Драгомир) Стевановић, 1971; 20) Петар (Рајко) Тијанић, 1937; 21) Цвијетин (Илија) Николић, 1951; 22) Рајко (Добросав) Смиљанић, 1966; 23) Драган Милићевић, 1975.

                                                  х   х   х
                                                 
Сви поименично наведени у овој малој књизи смртишта, недужни мештани сребреничког краја, не својом кривицом избрисани су из књиге живота, страдали су од исте руке као и њихови преци и данас на истим гробљима почивају са надом или без наде да њихови потомци неће доживети исту судбину.


Приредио:
Миливоје Иванишевић

 

Српска згаришта сребреничког краја 

 CIP

 

 

 

 

 

 

 

 

 Srpska zgarista srebrenickog kraja (523.13 kB)