Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

Сикирић, Општина Братунац, село са релативно равномерним бројем српског и муслиманског становништва (Срба 201, муслимана 241). Напад на српски део села 14. децембра 1992, у раним јутарњим часовима извршиле су веома бројне муслиманске оружане формације Армије БиХ регрутоване из околних муслиманских насеља Братунца, Сребренице и осталих суседних општина. Српски део села опљачкан је и уништен, а велики број мештана убијен је веома свирепо, после заробљавања, углавном хладним оружјем.

Жртве: 1) Живојин (Благоје) Илић, 1928; 2) Радојка (Коста) Илић, 1935; 3) Радован (Богосав) Митровић,1948. и његов брат 4) Срећко (Богосав) Митровић, 1946; 5) Миломир (Богосав) Недељковић, 1940; 6) Љубисав (Обрад) Недељковић, 1925; 7) Ратко (Светислав) Недељковић,1946; 8) Слободан (Миладин) Петровић, 1976; 9) Душан (Раде) Продановић, 1931; 10) Обренија (Миладин) Ранкић, 1934; Златан (Ранко) Симић, 1961; Живадин (Светолик) Симић, 1946; 11) Радисав (Светолик) Симић, 1939; 12) Гроздана (Василије) Симић, 1931; 13) Драгиша (Бранко) Стевановић, 1966; 14) Миломир (Љубисав) Танасић, 1939; 15) Милан (Петра) Танасић, 1957; 16) Обренија (Обрад) Тришић, 1931; 17) Новак (Срећко) Вуксић, 1931; 18) Милован (Максим) Симић, 1949.

Бјеловац у Општини Братунац, претежно српско село на обали Дрине (Срба 238, муслимана 51). Напад великог броја муслимана припадника Армије БиХ, углавном добровољаца из околних муслиманских села братуначке и сребреничке Општине, у некој врсти ланчаног похода на српска насеља која се дуж Дрине граниче са Србијом, извршен је истовремено кад и напад на Сикирић, у само праскозорје 14. децембра 1992. И у овом селу регистрован је велики број жртава међу цивилним српским становништвом и њиховим браниоцима.

 Жртве: 1) Златан (Миленко) Богичевић, 1975; 2) Миодраг (Илија) Цвијић, 1972; 3) Слободан (Витомира) Деспотовић; 4) Стево (Неђо) Филиповић, 1951; 5) Милисав (Илија) Илић, 1957; 6) Милун (Мићо) Илић, 1939; 7) Злата (Милош) Јовановић, 1911; 8) Раденка (Милисав) Јовановић, 1974; 9) Вида (Радивоје) Лукић, 1933; 10) Мирослав (Новица) Маринчевић, 1965; 11) Радивоје (Илија) Матић, 1937. и његове кћерке 12) Гордана (Радивоје) Матић, 1967. и 13) Снежана (Радивоје) Матић, 1965; 14) Мирко (Петко) Миладиновић, 1971. и његов брат 15) Чедо (Петко) Миладиновић, 1975; 16) Славко (Чедо) Милутиновић, 1963; 17) Слободан (Ратко) Недељковић, 1970; 18) Мирко (Крсто) Петровић,1920; 19) Мирко (Милан) Петровић, 1972; 20) Митар (Остоја) Савић, 1954; 21) Радован (Сретен) Танасић, 1923; 22) Рајко (Живојин) Томић, 1955; 23) Милорад (Живорад) Тошић, 1972; 24) Зоран (Томислав) Тришић, 1968; 25) Десимир (Никодин) Матић, 1928.

Лозничка Ријека, у подрињској Општини Братунац. Село са доминантном српском већином (Срба 132, муслимана 22) нападнуто је истовремено кад и Сикирић и Бјеловац, у раним јутарњим часовима 14. децембра 1992. Реч је о три суседна скоро повезана села на истој саобраћајници у долини реке Дрине, која су у том походу јединица Армије БиХ, састављених од муслимана Братунца, Власенице и Сребренице, сравњена са земљом.

Жртве: 1) Славомир (Видоје или Радивоје) Дамњановић, 1971; 2) Недељко (Светозар) Дамњановић, 1959; 3) Драгољуб (Милисав) Филиповић,1942. и његов син 4) Драган (Драгољуб) Филиповић,1962; 5) Милан (Петко или Петар) Јовановић, 1948; 6) Ђоко (Петар) Јокановић, 1956; 7) Милош (Веселин) Јовановић; 1928; 8) Жељко (Војислав) Кнежевић, 1966; 9) Крстина (Чедо) Лукић, 1948; 10) Бојан (Николче) Милковски, 1938; 11) Млађен (Божидар) Петровић, 1958; 12) Миодраг (Богдан) Петровић, 1948; 13) Раденко (Рајко) Станковић, 1972; 14) Ратко (Илија) Симић, 1951; 15) Божо (Крсто) Тодоровић, 1949; 16) Радован (Саво) Вучетић, 1943. и син 17) Миленко (Радован) Вучетић, 1975.

Брана Бачићи, српско село (Срба 263) на подручју месне заједнице Кравица, Општина Братунац, цело лето налазило се на мети оружаних напада и сталних оружаних провокација из околних муслиманских села Церске, Касабе, Коњевић Поља, Глогове, Побуђа. То се догодило и 14. децембра 1992.

 Жртве: 1) Рајко (Живојин) Томић, 1955; 2) Душан (Милорад) Петровић, 1936; 3) Васиљ (Петар) Тодоровић, 1955; 4) Ратко (Марко) Дадић-Бато, 1954; 5) Славко (Неђо) Илић, 1939.

Цикотска Ријека, у атару српског села Шадићи Горњи (Срба 228, Југословена 2), Општина Власеница. Дана 23. децембра 1992. у заседи, пресретнут је камион којим је путовало више цивилних лица и са њима неколико припадника војске Републике Српске. Возило се налазило и кретало на српској територији и изван зоне непосредних ратних дејстава. Заседу су поставили припадници неке мање терористичко-диверзантске јединице из састава Другог корпуса оружаних снага Армије БиХ.

 Жртве: 1) Драган (Милош) Ђурић, 1953; 2) Драган (Боривоје) Радуловић, 1963; 3) Богдан (Млађен) Николић, 1956; 4) Ратко (Ристо) Миликановић, 1953; 5) Радослав (Данило) Станић, 1946; 6) Миленко (Милорад) Остојић, 1944; 7) Радивоје (Никола) Копривица, 1953; 8) Видослав (Јово) Јурошевић, 1955; 9) Саво (Владо) Лазаревић, 1963; 10) Станко (Владо) Лазаревић, 1966; 11) Срето (Перо) Крстић, 1948; 12) Младен (Ненад) Татомировић, 1956.

 
Јежестица, у Општини Братунац. Ово чисто српско и доста велико село, поново је доживело трагедију на православни Божић, 7. јануара 1993. И у овом нападу, као и у оном од 8. августа 1992, страдао је велики број мештана Јежестице. Реч је, пре свега, о цивилним лицима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село.

 Жртве: 1) Видосава (Микаила) Тришић, 1946; 2) Радојко (Љубомир) Богичевић, 1954; 3) Војислав (Љубомир) Богичевић, 1949; 4) Мило (Стојан) Јокић, 1926; 5) Радомир (Вујадин) Јовановић, 1959; 6) Ратко (Драгомир) Миладиновић, 1959; 7) Ђорђо (Драгомир) Миладиновић, 1958; 8) Недељко (Милорад) Милановић, 1937; 9) Драган (Недељко) Милановић, 1970; 10) Милован (Ристо) Остојић, 1949; 11) Митар (Ристо) Остојић, 1934; 12) Крстивоје (Владимир) Ђукановић, 1935; 13) Бошко (Милош) Ђукановић, 1928; 14) Невенка (Ристо) Ђукановић, 1946; 15) Драго (Павле) Лазић, 1913; 16) Гордан (Цвијетин) Николић, 1958; 17) Иван (Владимир) Ђукановић, 1954.