Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

Биљача, велико муслиманско село, у приграничном подручју према Србији и СРЈ (Хрвата 1, муслимана 629, Срба 17, Југословена 7) припада Општини Братунац. На друму у овом селу на Петровдан (12. јул 1992.) муслимани у заседи сачекали велику групу наоружаних млађих људи из Братунца који су покушали да помогну угроженим српским насељима Залазје и Сасе у суседној сребреничкој општини.

 Покојници: 1) Драгомир (Ненад) Живковић,1970; 2) Јован (Цвијетин) Живановић,1969; 3) Миливоје (Драган) Живановић,1972; 4) Божидар (Иван) Јокић, 1968; 5) Драгољуб (Саво) Јокић, 1961; 6) Бошко (Андре) Ковачевић, 1969; 7) Недељко (Милојко) Митровић, 1965; 8) Жељко (Милорад) Перић, 1973; 9) Миленко (Бранко) Савић, 1968; 10) Драган (Лазо) Савић, 1953; 11) Томо (Стјепан) Спасојевић, 1956; 12) Милан (Неђо) Ђокић, 1967; 13) Мирослав (Стојан) Андрић, 1967;  14) Богдан Јокић.

Загони, већ помињано село у Општини Братунац, које је страдало и претходне недеље (5. јула 1992.) претрпело је и 12. јула 1992. на Петровдан нови, још жешћи, напад оружаних јединица Армије БиХ.

Покојници: 1) Милован (Милко) Димитрић, 1962; 2) Миодраг (Јаков) Јовановић, 1952; 3) Душан (Живојин) Милошевић, 1963; 4) Ђорђо (Алекса) Милошевић, 1934; 5) Видосав (Бранко) Милошевић, 1968; 6) Драгиша (Милко) Милошевић, 1963. и  7) Миодраг (Милко) Милошевић, 1970.

Магашићи, село у братуначкој општини напао je велики број наоружаних локалних муслимана припадника Армије БиХ, регрутованих са подручја општина Братунац, Сребреница и Власеница, два пута у кратком временском размаку од свега пет дана: 20. и 25. јула 1992. год. Магашићи су подељени на Доње и Горње Магашиће које готово у подједнаком броју насељавају Срби и муслимани (Срба 353, муслимана 292). Наведени напади извршени су само на српски део Магашића и суседну Хранчу. Том приликом је убијено осам мештана српске националности, од тога шест женских особа.

Жртве: 1) Љиљана (Душан) Илић, 1975;  2) Зорка (Марко) Илић, 1947; 3) Миленија (Милорад) Илић, 1944; 4) Љубинка (Петар) Илић, 1952; 5) Марјан (Радомир) Илић, 1963; 6) Љубица (Милош) Милановић, 1929; 7) Благоје (Перо) Поповић, 1907; 8) Лепосава (Ристо) Поповић, 1919.

Хранча, после другог светског рата претежно муслиманско село у непосредној близини Братунца (муслимана 545, Срба 152). На српски део села неочекивано је извршен веома жесток напад, као и на суседно село Магашићи, 25. јула 1992. у 13,30 часова док су се мештани налазили у пољима и обављали уобичајене летње пољопривредне послове.

      Жртве: 1) Љубица (Живорад) Мирковић, 1942; 2) Цвијетин (Никола) Ђуричић, 1930; 3) Момчило (Стојана) Јокић, 1928; 4) Живана (Мирко) Лукић, 1944; 5) Марко (Јаков) Мићић, 1949; 6) Илија (Радисав) Мићић, 1949; 7) Достана Цвјетиновић; 8) Станимир (Саво) Митровић, 1938. који је наредних дана подлегао повредама.

Јежестица, једно од највећих етнички чисто српских села у Општини Братунац (502 становника српске националности) на подручју месне заједнице Кравица, напали су  8. августа 1992. муслимани из суседног села Јаглића и муслиманске јединице из села са ширег подручја Братунца, Власенице и Сребренице, припадници Армије БиХ. У време напада већина мештана се налазила на имањима где су обављали своје уобичајене свакодневне летње пољопривредне послове. На ливадама су и убијени.

 Жртве: 1) Војин (Радо) Богичевић, 1929; 2) Славка (Обрен) Млађеновић, 1931. и њена два сина: 3) Анђелко (Љубомир) Млађеновић, 1965; 4) Драган (Љубомир) Млађеновић, 1960; 5) Сретен (Милош) Ранковић, 1962; 6) Милан (Вујадин) Ранковић, 1935; 7) Савка (Недељко) Стјепановић, 1951; 8) Милосав (Обрад) Стјепановић, 1919. и 9) Србо (Саван) Ђурић, 1944.

Шадићи, српски делови, или засеоци, овог села у власеничкој општини нападнути су 15. августа 1992. Шадићи Доњи насељени углавном муслиманским становништвом (Срба 58, муслимана 447), Шадићи Горњи насељени искључиво лицима српске националности (Срба 228). Напад на њих извршиле су муслиманске оружане формације са суседног подручја Церске, Касабе и Коњевић Поља из састава Армије БиХ.

 Жртве: 1) Драго (Спасоје) Мишић, 1935; и његов син 2) Миливоје (Драго) Мишић, 1965; 3) Неђо (Јован) Мишић, 1954; 4) Томислав (Урош) Мишић, 1964; 5) Гојко (Радован) Вуковић, 1930; 6) Јованка Мишић, 1920; 7) Пеја (Неђо) Мишић, 1958. супруга Миће Мишића, 1958; 8) Сретен (Богдан) Томић, 1956; 9) Милосав (Божо) Кевић, 1962; 10) Милан (Душан) Лазаревић, 1952. и 11) Радојка Мишић, 1927.

Каменица Горња, српски део овог углавном муслиманског села у зворничкој општини (Срба 301, муслимана 1288, Југословена 9), напале су у раним јутарњим часовима 24. августа 1992. локалне муслиманске оружане јединице са подручја Церске из састава Армије БиХ. Приликом напада на веома суров начин, спаљивањем, ударцима тупим предметом и ножем убијена су четири лица српске националности.

 Жртве: 1) Драгомир (Драго) Томић, 1948; 2) Љубомир (Миладин) Томић, 1948; 3) Миломир (Вељко) Кукољ, 1957. и  4) Радо (Срећко) Кукољ, 1945.