Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Суђење Махмуљину: Репродуковано унакрсно испитивање заштићеног свједока Тужилаштва
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Суђење Махмуљину: Репродуковано унакрсно испитивање заштићеног свједока Тужилаштва Штампај Пошаљи
Субота, 22 јануар 2022
20/01/2022 |  РТРС | Аутор: СРНА

Репродукцијом унакрсног испитивања одбране заштићеног свједока Тужилаштва БиХ под ознаком "С-9" данас је пред Апелационим вијећем Суда БиХ настављено обновљено суђење Махмуљину, јер није спријечио злочине које су починили припадници одреда "Ел муџахедин" на подручју Возуће и Завидовића.


Суђење је настављено репродукцијом исказа свједока Тужилаштва, које је било затворено за јавност.

Током првостепеног поступка, овај свједок је рекао да је Одјељење аналитике у оквиру Службе безбједности Трећег корпуса у којем је био ангажован, прикупљало све податке из области безбједности, које су прослеђивали надређеном Салиху Спахићу, истичући да се нису бавили оперативним радом на терену.

Свједок је рекао да он лично није имао непосредан контакт са командантом корпуса Сакибом Махмуљином, већ да су са њим контактирали надређени по стручној линији, помоћници команданта за безбједност Екрем Алилхоџић или Аган Хасанагић.

Заштићени свједок је тврдио да његово одјељење нема ниједну информацију о затвореницима који су били у логору Одреда "Ел муџахедин" и да никада није запримио ниједну писану информацију из одреда.

Према његовим ријечима, информација о томе су долазиле "пакетом везе", односно шифрованим телеграмима, које би командант безбједности добио и сигнирао шта треба даље радити на основу добијене информације.

Он је изјавио да није имао никакву информацију о оперативној акцији "Врандук", наводећи да су по њеном окончању запечаћену коверту уложили у раф.

Током операције "Фарз" у септембру 1995. године, заштићени свједок је рекао да је Махмуљин био на истуреном командном мјест у Лукама, као и Аган Хасељић који га је заступао.

Свједок је потврдио да је по наредби команданта Главног штаба Јусуфа Јашаревића разговарао са неким заробљеним српским војницима из Прњавора, који су пребачени у затвор у Зеници. Рекли су му да су их муџахедини малтретирани, о чему је сачинио забиљешку и прослиједио надређеном Агану Хасанагићу.

Изјавио је да не зна шта се након тога десило, додавши да је Служба безбједности била дужна да поднесе кривичну пријаву против починилаца.

Међутим, истакао је да то нико није могао да провјери ту информацију јер припадници одреда "Ел муџахедин" никоме нису дозвољавали да уђе у њихов логор.

На питање оптуженог Махмуљина, свједок је рекао да се команданту не подносе информације које нису провјерене из најмање два извора.

Суд БиХ је 22. јануара прошле године првостепеном пресудом осудио Махмуљина на јединствену казну од десет година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Тужилаштво се жалило на висину изречене казне Махмуљину за убиства заробљених припадника Војске Републике Српске и нечовјечно поступање према заробљеницима, цивилима и рањеницима у првостепеном поступку, док се одбрана жалила по свим основама, укључујући битне повреде кривичног поступка, те погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

И Тужилаштво и одбрана предложили су репродукцију више доказа, али је Судско вијеће процијенило да је неопходно поново саслушати исказе осам свједока, пет по приједлогу Тужилаштва и три које је предложила одбрана.

Наредно рочиште, према раније утврђеном распореду, заказано је за уторак, 25. јануар.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=460704


 






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >