Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

Бљечева, претежно муслиманско село у питомој подрињској Општини Братунац (Срба 71, муслимана 532, Југословена 4) [8] . Локалне оружане формације из састава Армије БиХ под вођством Насера Орића извршиле су ничим изазван напад на српски део села на велики православни празник Ђурђевдан 6. маја 1992. год. пре подне. Тај неочекиван напад био је суров наговештај прогона и истребљивања Срба из братуначког и сребреничког краја, а догодио се у време интензивних мировних преговора Срба и муслимана о заједничком суживоту.

8.  Подаци о становништву за села која следе дати су на основу публикације: „Национални састав становништва Босне и Херцеговине, попис 1991. године“, Савезни завод за статистику, 1992, Београд.
9. Женска имена означена су посебним слогом. 

Гниона, у Општини Сребреница. Усамљен заселак великог, претежно српског села Гостиљ (113 лица српске националности и 35 муслимана). И ово српско село страдало је истог дана кад и Бљечева у суседној братуначкој општини и готово од истих нападача, припадника Армије БиХ. Јединицу која је напала Гниону сачињавали су мештани околних муслиманских села братуначке и сребреничке општине, а најбројнији су били муслимани села Поточари које је, као и у претходном случају, предводио Насер Орић. Имовина покојника и избеглих лица овог села је опљачкана и спаљена.

Жртве: 1) Радојко (Рајко) Милошевић, 1928. болешљив и полуслеп човек и 2) Лазар (Миливоје) Симић, 1936. из суседног Студенца који је био гост на слави покојног Радојка. По сведочењу супруге и избеглих мештана слављеник покојни Радојко је жив запаљен и изгорео у својој кући.

Осмаче, Општина Сребреница. У близини овог великог муслиманског села постављена је заседа 7. маја 1992. на локалној саобраћајници Сребреница-Скелани-Бајина Башта. Том приликом је сачекан и уништен камион у коме се налазило више цивилних лица српске националности, који су се пред најездом муслиманских оружаних формација исељавали из једног дела сребреничке општине и покушали да пребегну у погранично село Скелане и даље у Бајину Башту и Србију.

Жртве: 1) Милојка (Славко) Митровић, 1953; 2) Радосава (Милован) Стјепановић, 1956; 3) Небојша (Радомир) Ђорић, 1966; 4) Зоран (Обрен) Вукосављевић, 1970; 5) Симо (Манојло) Танасијевић, 1952; 6) Миливоје (Богдан) Илић, 1962. и 7) Данило (Радомир) Петровић, 1961.

Међе и више осталих мањих српских села. Међе је село са доста измешаним становништвом, али и знатном српском већином која је углавном концетрисана и у неколико српских заселака (у селу укупно Срба 130, муслимана 87), потом околна села Осредак (Срба 195), Виогор (Срба 99, муслимана 32) и Ораховица (Срба 334, муслимана 91) са бројним српским засеоцима као што су Карно, Чумовићи (20 српских кућа), Црни Врх, Сјемово (8), Ровићи (7), Долови (8), Боровац (3), Стоп (5), Јеремићи (8), Оровица (5), Поретак (5), Јадар (3), Бујаковићи (2), Кипрова ( 7), Стопови (4), Јасик (3), Бибићи (10), Бојна (5), Дебело брдо (4), Ковачице (10), Сарићи (6), Кожиље (7), и др. Сва наведена насеља налазе се на територији сребреничке општине. Муслимани су на њих извршили фронталан истовремен напад 15. маја 1992. у раним јутарњим часовима пред свитање.

Жртве: 1) Петрија (Симо) Андрић,1932; 2) Милојко (Милован) Гагић, 1947; 3) Радивоје (Ђорђе) Суботић, 1954; 4) Војислав (Симо) Ђурић, 1930. и његов непокретни син 5) Новак (Војислав) Ђурић, 1955; 6) Љубица (Драго) Гагић, 1950. заробљена подлегла тортури у сребреничком затвору; 7) Крсто (Радован) Петровић, 1938; 8) Јевтић (Цвијан) Радивоје-Рацо, 1959;

Жутица, општина Власеница. Муслиманска заседа на локалној саобраћајници постављена у засеоку Жутица, делу великог претежно српског села Дервента (Срба 305, муслимана 1, Хрвата 1, Југословена 4, осталих 8) 21. маја 1992. око петнаест часова. Заседу су припремили припадници локалних муслиманских оружаних формација,  регрутовани са подручја општине Власеница, посебно суседних села Церска, Коњевић Поље и Касаба.

Жртве: 1) Млађен (Драгољуб) Петковић, 1952; 2) Недељко (Милош) Кандић, 1956; 3) Миленко (Милисав) Ковачевић, 1960; 4) Мићо (Десимир) Лазаревић, 1974; 5) Миљана (Видоје) Обрадовић, 1938; 6) Војислав (Илија) Шарац, 1925; 7) Слободан (Радоје) Зечић, 1966; 8) Обренија (Миладин) Илић, 1958.

Коњевић Поље, релативно велико муслиманско село у Општини Братунац, (Срба 8, муслимана 983, Југословена 4, осталих 4). Дана 27. маја 1992. у осам часова, на раскрсници путева Братунац-Власеница-Зворник, оружане формације Армије БиХ, састављене од локалног муслиманског становништва са подручја Братунца, Коњевић Поља, Власенице, Нове Касабе, Церске и Сребренице, напале су из заседе колону камиона предузећа ДД "Боксит" из Милића.

           Жртве: 1) Новица (Милко) Сушић, 1962; 2) Зоран (Ненад) Поповић, 1959; 3)  Ђорђо (Миленије) Мијатовић, 1950; 4) Стево (Новак) Симић, 1953; 5) Миломир (Јово) Вујадиновић, 1960.

Јеремићи, мало српско село  и његов још мањи заселак Мановићи у Општини Власеница (50 становника Срба), 28. маја 1992. напали су  са више страна наоружани муслимани сврстани у неколико група, регрутовани са подручја власеничке и околних општина.

            Жртве: 1) Богдан (Живко) Глигоревић, 1958; 2) Станоје (Синиша) Кандић-Цане, 1953; 3) Радо (Ђорђе) Миросављевић, 1972.

Сандићи, муслимански заселак у близини великог етнички чистог муслиманског села Хрнчићи (муслимана 1226) у Општини Братунац. На локалној саобраћајници између Братунца и раскрснице Коњевић Поље где се рачва магистрални пут за Београд и Сарајево, постављене су барикаде и прекинут саобраћај 29. маја 1992. Приликом деблокаде саобраћајнице на српске полицајце је са околних брда из заседе коју су поставили муслимани из Хрнчића и других околних села отворена жестока унакрсна паљба од које је страдало више лица.

         Жртве: 1) Милутин (Стево) Милошевић, 1948; 2) Јово (Сретен) Благојевић, 1973; 3) Драгица (Стојан) Матикоса, 1955; 4) Срето (Милан) Сузић, 1960; 5) Миодраг (Мило) Воркапић, 1971; 6) Иван (Ратко) Ивановић, 1970; 7) Драган (Десимир) Петровић, 1967; 8) Весна Крџалић; 9) Александар (Мирко) Граховац, 1972; 10) Жарко Ивановски.

Опарци, српски заселак муслиманског села Брезовице, Општина Сребреница, у коме муслимани чине већинско становништво (Срба 64, муслимана 462). Становнике овог српског засеока напали су 1. јуна 1992. суседи из самог села Брезовице, као и наоружани мештани из околних муслиманских села сребреничке и братуначке општине, борци Армије БиХ.

             Жртве: 1)  Драгић (Драгутина) Илић, 1939; 2) Ратко (Момчила) Илић, 1942; 3) Угљеша (Момчила) Илић, 1939; 4) Живојин (Cvijetin) Петровић, 1917; 5) Милорад (Драго) Петровић, 1923. и 6) Дикосава (Драго) Петровић, 1932. Неке од наведених жртава су убијене хладним оружјем на најсуровији начин.

Обади (Хрвата 3, муслимана 135, Срба 684), и Шпат, чисто српски заселак претежно муслиманског села Сасе (муслимана 449, Срба 78) у сребреничкој општини. Напад на ова два насеља 8. јуна 1992. извршили су муслимани, припадници, у то време познатих Зелених беретки и Патриотске лиге, односно Армије БиХ, углавном добровољци из околних муслиманских села: Скендеровића, Моћевића, Ликара, Стожерског, Поточара, као и мештани градова Сребренице и Братунца.

 Жртве: 1) Мирко (Илија) Петровић, 1964; 2) Драго (Живко) Симић, 1949; 3) Славко (Станислав) Аврамовић, 1971; 4) Срећко (Драго) Спајић, 1928; 5) Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936; 6) Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930; 7) Милован (Анђелко) Грујичић, 1943; 8) Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944; 9) Илија (Јован) Зекић, 1955.