Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow До кога све воде крвави трагови Сакиба Махмуљина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

До кога све воде крвави трагови Сакиба Махмуљина Штампај Пошаљи
Субота, 25 децембар 2021
24/12/2021 | РТРС | Аутор: СРНА

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић пита зашто ратни злочинац Сакиб Махмуљин до сада није одговарао за доказане злочине над Србима на подручју Завидовића и Возуће, те указавује да је то подручје током рата било у зони одговорности некадашњег начелника ЦСБ Зеница Шефика Џаферовића , актуелног бошњачког члана Предсједништва БиХ.

У тексту достављеном Срни, у коме објашњава до кога све воде Махмуљинови крвави трагови и да ли они могу објаснити чињеницу зашто овај ратни злочинац до сада није одговарао за доказано дјело ратног злочина, Галијашевић наводи да, иако су прва ритуална клања у БиХ извршена у Тешњу под покровитељством тадашњег шефа полиције Шемсудина Мехмедовића, ипак су на возућком и озренском ратишту, у зони одговорности Џаферовића и Махмуљина, ови злочини били нека врста идентификационог кода.

Он напомиње да су операције "Фарз 95" и "Ураган 95" на возућком ратишту, које су водиле јединице такозване Армије БиХ са муџахединима из одреда "Ел муџахедин" пратила најмасовнија ритуална клања у историји ратовања.

- Иако су на суђењу Махмуљину исказе давали бошњачки официри, безбједњаци и аналитичари, кључни свједок који је изазвао буру реакција и негодовања у радикализованој бошњачкој јавности био је генерал Фадил Хасанагић - истиче Галијашевић.

Формално, указује Галијашевић, Хасанагић је именован за главног команданта операције "Фарз" и као командант 35. дивизије био је дужан да заузме трећину Озрен планине, спали Возућу и друга насеља.

Током свједочења пред Судом БиХ, он је потврдио да су припадници одреда "Ел муџахедин" били у сталном контакту са Махмуљином, извршавали његова наређења и о својим потезима директно га извјештавали.

- Муџахедини су искључиво слушали наредбе генерала Махмуљина и он је могао спријечити њихове злочине - свједочио је Хасанагић пред Судом БиХ.

О злочинима муџахедина Махмуљин је усмено и писано био обавијештен и од свог помоћника за обавјештајне послове Едина Хусића, и то службеном забиљешком од 15. септембра 1995. у којој му "препоручује" да се изврше "провјере" у логору муџахедина.

- Хасанагић је пред судом открио посебан статус који су имали муџахедини те потврдио улогу Махмуљина и других генерала, а прије свега улогу Алије Изетбеговића - истакао је Галијашевић.

Галијашевић је подсјетио да је маратонско суђење команданту Трећег корпуса Махмуљину окончано послије пет година крајем јануара првостепеном пресудом и затворском казном од 10 година затвора, али Махмуљин није одслужио казну већ се чекала одлука Апелационог вијећа Суда БиХ којом је поништена пресуда и наложено ново суђење које је ових дана подигло јавност на ноге.

Он је навео да се Махмуљин и у обновљеном суђењу терети да је у вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ као командант Трећег корпуса, у чијем саставу је дјеловао и одред "Ел муџахедин", поступао противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција.

У вријеме трајања операције "Фарз" /Божија заповијест/ 1995. на подручју Завидовића и Возуће, а у којој су припадници одреда "Ел муџахедин" починили ратне злочине над заробљеним војницима и цивилима српске националности, Махмуљин није ништа предузео како би то спријечио, а након почињеног злочина извршиоци нису кажњени.

Галијашевић је напоменуо да су припадници овог одреда, међу којима су борци из афроазијских земаља, починили више од 50 убистава ратних заробљеника, цивила и санитетског особља српске националности.

Препознатљив знак њиховог дјеловања било је одсијецање глава, а методе мучења и злостављања подразумјевале су – одсијецање ушију, наношење убодних рана по разним дијеловима тијела, везивање и премлаћивање разним предметима, везивање заробљеника у згрченом положају са омчама око врата, које би се услијед помијерања стезале и гушиле жртве. Од посљедица злостављања многе жртве су имале трајне посљедице и инвалидност.

Након рата пронађени су посмртни остаци само десетак жртава које су идентификоване и сахрањене, док се за тијелима осталих још трага.

Махмуљин се терети да је починио кривично дјело – ратни злочин против ратних заробљеника, ратни злочин против рањеника и болесника и ратни злочин против цивилног становништва.

Пред Судом БиХ свједочило је 70 свједока оптужбе од којих је њих 11 дало исказе уз мјере заштите. Приложено је више од 900 доказних материјала, којим је потпуно доказана кривица оптуженог.

Након што су муџахедини уз подршку НАТО-авијације освојили коту "Паљеник", јединице Другог и Трећег корпуса са преко 23.000 војника такозване Армије БиХ извршиле су напад на нешто више од 4.000 војника.

У нападу муџахедина, Махмуљинових војника и полицајаца под контролом Шефика Џаферовића спаљено је до темеља 66 села, уништено преко 5.000 кућа, 12 цркава и један средњовјековни манастир, срушена гробља, од којих су нека стара и преко пет вијекова, убијено 465 војника и цивила, те протјерано више од 22.000 људи.

Војна операција НАТО-снага под називом "Намјерна сила", покренута десет дана прије напада муџахедина на Возућу, манифестовала се рушењем свих радио-релејних уређаја и средстава везе Војске Републике Српске на Озрену те најбитнијег релеја, названог по највишој коти на том дијелу "Краљица", а представљала је директну подршку муџахединима из ваздуха.



https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=457845


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >