| У Британији и Естонији српским хашким осуђеницима ускраћена права |
|
|
| Среда, 24 новембар 2021 | |
|
23. 11. 2021 | Вечерње новости | Е. В. Н.
УСЛОВИ у којима Радован Караџић, некадашњи председник Републике Српске, издржава доживотну робију у британском затвору на острву Вајт далеко су од свих стандарда. Тамо му се свакодневно ускраћују људска права, од верских, јер још не може да га посети православни свештеник, до тога да не може да добије ни обичну стону лампу коју је донео из Схевенингена. Зато у ћелији, када падне мрак, не може ни да чита, ни да пише јер је светло врло слабо. Због тога се жалио управи затвора, али они сматрају да је сасвим довољно. Караџић има право на компјутер као и остали затвореници, али му је ускраћен. Не дају му ни његов лаптоп, нити њихов рачунар, док остали затвореници без проблема користе и интернет, дозвољено им је да скидају са сајтова све што их интересује, чак и да шаљу мејлове.
Недавно је на једној британској телевизији био прилог о Норвежанину Андреасу Брејвику, који је пре 11 година побио 77 људи. Он у затвору има услове као у пентхаусу, а управи затвора је упутио оштар протест, јер му је спор интернет.
Како, за "Новости", каже кћерка Радована Караџића Соња Караџић Јовичевић, за шта год да је њен отац осуђен у Хагу није осуђен да буде одсечен од света, цивилизације, своје културе, да не буде писац. - Услови у којима борави су у супротности са резолуцијом УН чији је потписник и Велика Британија - каже Соња Караџић. - У резолуцији из 2015, у одељку познатом као "Правила Нелсона Менделе", прописује се обавеза персонализовања услова одслужења казне. То значи да они морају да испуњавају образовне, културолошке, верске и сваке друге потребе индивидуалне личности. Британија по свим овим основима апсолутно није ни спремна, ни способна да држи иностране затворенике у свом систему. Катастрофални услови су, такође, и у естонском затвору где казне издржавају Милан Мартић, некадашњи председник Републике Српске Крајине, и Драгомир Милошевић, генерал Војске Републике Српске. Они су већ годинама изоловани и имају контакт само са стражарима и неколико затвореника. Мартићев адвокат Предраг Милованчевић каже да је његов клијент практично протеран у прогонство, да му управа затвора, за разлику од осталих затвореника, не дозвољава да ради, а све мора да плаћа - од хране, до пасте за зубе: - На наше жалбе се не реагује, небитно да ли је председник суда у Хагу био Патрик Робинсон, Теодор Мерон или Кармел Ађијус. Ни на једно обраћање није било адекватне реакције, већ "проверићемо", "размотрићемо", и ништа. Наведемо 15 проблема, који представљају кршење међународних стандарда и конвенција, али то се у одговору суда изврне. Они кажу "ми то видимо, али то није проблем". Једноставно неће да реше. Све то говори о свесном поступању са циљем да се издржавање казне учини што неподношљивијим. Милованчевић указује и да су раније из Црвеног крста посетили Мартића у затвору, записали све проблеме које има, али их у извештају УН нису поменули. Поступања хашког суда у овим случајевима без дилеме се може рећи да су у духу "осудили смо вас и послали тамо да вам буде што горе". Упркос свему томе, ниједна асоцијација која се бори за људска права или врши мониторинге у затворима, није реаговала. Нису се огласиле ни домаће адвокатске коморе, ни пред судом у Хагу, нити пред међународним удружењима бранилаца. Ово је за "Новости" потврдио Момчило Булатовић, председник Адвокатске коморе Београда. - Адвокати немају баш много могућности за реакцију, нити би било добро да прескоче државу - каже Булатовић. - Права адреса је Министарство правде. Комора може само пред нашим Министарством да покрене иницијативу да се затражи на пример да после две трећине издржане казне ови људи буду пуштени на слободу, јер неки бивају пуштени, а други не. Држава је та која их је изручила Хагу и она би требало да прати цео процес, од суђења, до њиховог издржавања казне и положаја у затворима. Као чланица УН, она има начин и да интервенише. Наши осуђеници без лекарске неге НАШИ осуђеници у Естонији имају проблема са заказивањем лекарских прегледа, не знају језик, а немају преводиоца и тешко објашњавају које здравствене проблеме имају. Далеко су од Србије, нема директне саобраћајне везе и породице тек једном годишње успеју да их посете на свега неколико дана. https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1058212/karadzicu-daju-lampu-britaniji-estoniji-srpskim-haskim-osudjenicima-uskracena-prava |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
