Институт за истраживање српских страдања у XX веку

13.11.2021 | Вељко Зељковић | Глас Српске 

Нови детаљи у случају бившег команданта Трећег корпуса тзв. Армије БиХ откривају и нову позадину: 

САРАЈЕВО - Апелационо вијеће Суда БиХ поништило је пресуду бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, јер су наводно уочени пропусти у првостепеној пресуди, а који се, како се наводи у овој одлуци вијећа, односе “на чињенице којима се доказује знање и свијест оптуженог о припреми кривичних дјела из тачке 2. осуђујућег дијела пресуде”.

Истакли су ово за “Глас Српске” из Тужилаштва БиХ, појашњавајући да је у отправку пресуде коју су добили од Суда БиХ, а након што је Махмуљину поништена пресуда, наведено како је због тих “пропуста чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено” те да је “неопходно ове одлучне чињенице утврдити на правилан начин у претресу пред вијећем Апелационог одјељења”.

Из Тужилаштва су поручили да су спремни за доказивање кривице оптуженог и у овом претресу, не наводећи при том у свом писаном одговору да ли је у жалбеном поступку уопште разматран њихов захтјев да се Махмуљину, умјесто десет година, колико је био осуђен у првостепеном поступку, повећа казна на 20 година.

А шта уопште садржи поменута тачка 2. првостепене пресуде Махмуљину, а због које је вијеће поништило ову пресуду? 

У њој је наведено да оптужени Махмуљин “није предузео нужне и разумне мјере да спријечи почињење кривичних дјела убиства и нечовјечног поступања, јер је знао да се њему подређени припадници одреда “Ел муџахедин” спремају да учине таква кривична дјела” на просторима Возуће и Озрена током 1995. године, али и да је “пропустио да предузме нужне и разумне мјере” да се казне починиоци ових злочина, иако је знао да иза њих стоје њему подређени припадници поменутог одреда.

За директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС, Милорада Којића, ради се о суптилном и подлом начину да се дође до ослобађајуће пресуде за Махмуљина.

- Мислим да је он у овом случају само средство како би се заштитио актуелни бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и заташкала његова ратна улога у овим злочинима, јер је он у том критичном периоду био начелник Центра служби безбједности у Зеници. Он није могао да не зна за све ове злочине, а није предузео ништа. Када би се потврдила казна Махмуљину, то би аутоматски отворило и питање одговорности и других лица. Значи и Џаферовића. Због свега тога не могу се отети утиску како се ради о још једном покушају заташкавања злочина и заштити ратних злочинаца. Зар није чудно да ни након оволико година нико није осуђен за ове злочине па чак ни припадници овог злогласног одреда, а који и данас живе у неким дијеловима БиХ - каже Којић.

Махмуљин је иначе у првостепеном поступку осуђен на десет година затвора, јер, како је тада појашњено, није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника одреда “Ел муџахедин”, јединице из састава Трећег корпуса, којима је био директно надређен, на подручју Возуће и Завидовића. Тужилаштво се жалило на висину изречене казне, док је одбрана тражила ослобађање или њено укидање. Апелационо вијеће Суда БиХ је у сриједу донијело одлуку да поништи првостепену пресуду те предмет упутило другостепеном вијећу на даље одлучивање.

Филм “Љуби брата”

Којић је подсјетио како у документарном филму “Љуби брата” има довољно доказа да сви злочинци буду осуђени на вишегодишње затворске казне. Ово потресно документарно свједочанство говори о муџахединима из одреда “Ел муџахедин”, пристиглим из арапских земаља који су брутално одсијецали главе српским војницима, а потом тјерали остале српске заробљенике да те главе љубе. Подсјећања ради, о двојцу Махмуљин и Џаферовић и њиховој ратној прошлости својевремено је говорио и некадашњи потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо .