Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

Овај приказ разарања српских насеља средњег Подриња само је део укупног страдања српског становништва, његових културних и верских објеката које су муслимани починили у том крају током рата чије последице још нису ни привидно залечене.

 

Према једном од више стотина важних докумената Армије БиХ које поседујемо забележено је и следеће: „Крајем јануара и почетком фебруара 1993. године у зони одговорности 8. ОГ (оператива група, нап. аутора) створена је велика повезана слободна територија са центром у Сребреници која је обухватила 95% простора општине Сребреница, 90% простора општине Братунац, 60% простора општине Власеница и 50% простора општине Зворник. Такође успостављена је директна физичка веза са ОС (ослобођеним селима, нап. аутора) регије Жепа“.[1]

 

     

Преузмите целу публикацију 

Српска згаришта сребреничког краја

 Srpska zgarista srebrenickog kraja (523.13 kB) 

 

Муслимани су у то време, крајем јануара и почетком фебруара 1993.год. по истом документу, у наведеним општинама запосели територију укупне површине од преко 850 км2. Тај њихов неспоран војнички успешан подухват проузоковао је скоро потпуно затирање многих српских насеља и велика страдања мештана српске националности у наведеним општинама. Какве је конкретне последице проузроковала та вишемесечна муслиманска оружана активност могуће је оценити на основу следећих чињеница. Само у сребреничкој и братуначкој општини од 93 насеља у којима су, по попису становништва БиХ извршеном априла 1991. год, [2]  живели и Срби уништено је њих 81 (муслимани нису уништили једино села Црвица, Лијешће, Петрића и Скелани у Сребреничкој општини, а у братуначкој општини поред урбаног дела града Срби су опстали и у селима: Дубравице, Јелах, Красановићи, Побрђе, Полом, Реповац, Раковац и Слапашница. (Братуначка општина има 48 села.) Том броју треба додати и око најмање 30 уништених српских села и заселака у општинама Милићи, Власеница и Зворник.

 

Од 9390 мештана српске националности у општини Сребреница [3] на својим огњиштима и у својим селима, после овог муслиманског похода, остало је њих само 860 или, у процентима, свега  9%. Већ првих ратних месеци страх се увукао у српска насеља, али и дуж путева којима су људи покушавали да побегну из својих села и избегну терор који је пламтео на све стране.

Та српска трагедија није остала непозната у свету. Чак је и портпарол Стејт департмента Ричард Баучер 26.јануара 1993. год. на конференцији за штампу изјавио да су снаге босанских муслимана убиле барем 60 Срба углавном цивила у селима око Братунца. Потом исти америчи функционер изјављује и следеће: “Као последица непријатељства чак 5000 људи, првенствено жена, деце, старијих и рањених побегло је у Љубовију.“

После овог саопштења у Америци сличних јавних иступа у којима се говори и о страдању Срба у Босни и Херцеговини није било. Ускоро су од америчке администрације и од стране америчког амбасадора Мадлен Олбрајт уведене мере најстроже блокаде информација које су се односиле на страдања српског становништва. Готово у исто време председник СР Југославије Добрица Ћосић и Југословенска Влада достављају Генералној Скупштини ОУН и Савету безбедности „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињене против српског народа од априла 1992 до априла 1993“. Меморандум је 2. јуна 1993. год. амбасадор Драгомир Ђокић предао надлежној служби Савета безбедности [4].  Међутим, тај документ никад није стављен на дневни ред и разматран у Савету безбедности.

Страдање Срба у том крају ни по чему није изузетак и тешко је доказати да надмашује страдања Срба у осталим деловима ове бивше југословенске Републике. На жалост,  укупан обим трагедије проузроковане ратом у Босни и Херцеговини, без обзира о којој од сукобљених страна је реч, још увек није довољно документовано и објективно сагледан, процењен и обелодањен.

 

--------

 

1.  „Команда 8. ОГ Сребреница, 07.03.1994. год. Одбрана Републике, Војна тајна, Строго пов. Сектору  за морал Другог корпуса, Прилог за водич хронике А БХ, доставља. Веза Ваш акт стр. Пов. Бр. 04-1-364-2“
2.  „Национални састав становништва Босне и Херцеговине, попис 1991. године“, Савезни завод за статистику, 1992, Београд.
3.  Као под 2.
4.  Стална мисија СРЈ при ОУН, 2. јун 1993. “Memorandum  on war crimes and crimes genocide in Еastern Bosnia (communes of Bratunac, Skelani, and Srebrenica ) committed against the Serbian population from April 1992. to April 1993.

 

 

 

СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА
ОСВРТ НА ЗБИВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
УМЕСТО ОБМАНА, МАЛО ВИШЕ ИСТИНЕ
Српска згаришта [1]
Српска згаришта [2]
Српска згаришта [3]