Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједок: Викић био дужан да предузме радње на откривању починилаца Штампај Пошаљи
Петак, 08 октобар 2021
08.10.2021 | Срна | Глас Српске

САРАЈЕВО - На суђењу за убиство осам заробљених припадника ЈНА српске националности у Великом парку 1992. године, вјештак Миле Матијевић рекао је да је командант Одреда специјалне полиције Драгана Викића, након сазнања о убиству, био дужан да предузме радње на откривању и хапшењу починилаца.

Матијевић је, као свједок одбране тадашњег помоћника министра унутрашњих послова Јусуфа Пушине, прецизирао да командант Одреда није имао надлежност за оперативне радње на расвјетљавању дјела, односно увиђај, што је посао Управе за спречавање и откривање криминалитета. "Догађај се збио у зони Одреда. Био је дужан да обавијести Управу", рекао је Матијевић, напомињући да је уз телефонско обавјештавање обавезно било и слање депеше са потребним информацијама.

Тужилац Весна Илић упитала је вјештака да ли сматра да су правилници и закони дерогирани закључцима Предсједништва кад су у питању надлежности над специјалном полицијом, на шта је он одговорио да не може улазити у то шта је било и како је функционисало у пракси. Матијевић је рекао да сматра да је Предсједништво усвојило те закључке јер је, због усложњене ситуације, специјална полиција била преоптерећена, преноси Бирн.

На питање да ли има неки доказ да је након сједнице Предсједништва промијењено фактичко стање, вјештак је одговорио да нема. Илићева је вјештака питала и о именовању Штаба за координисање снага полиције на чије чело је постављен Пушина 14. априла 1992. године. Матијевић је рекао да је питање да ли се Штаб састајао, те да га види као спону између министра и оперативних јединица. Викићев бранилац Адна Добојлић рекла је да Предсједништво није донијело никакву одлуку, те вјештака упитала о процедурама измјена и усвајања правилника и закона на Влади и Скупштини. Матијевић је остао при тврдњи да се ситуација није промијенила де јуре, али да јесте де факто.

"Ко се сјећа каква је ситуација била 1991. и 1992. ко се бавио промјенама правилника, па није се могла Влада поштено састати", рекао је Матијевић. Добојлићева је вјештака упитала како може тврдити да командант Одреда није предузео све што је могао након почињених убистава, на шта је Матијевић рекао да је Управа за спречавање и откривање криминалитета требала бити обавијештена одмах. На питање да ли је, у случају да је убиства починио припадник Државне безбједности, а његов претпостављени био у Дому полиције, тај претпостављени био дужан да реагује, вјештак је одговорио да апсолутно јесте.

Свједок је претходно навео да је закључцима Предсједништва с краја 1991. године промијењено фактичко стање када је у питању надлежност за употребу специјалне полиције. Матијевић је рекао да је, према правилнику, Одред специјалне полиције био у саставу Управе за униформисану полицију, али да сматра да је фактичко стање промијењено одлуком Предсједништва РБиХ.

Он је рекао да је Предсједништво на сједници одржаној у септембру 1991. године прихватило приједлог да треба прецизирати надлежност за употребу специјалне полиције и да сматра да треба да то буде у надлежности министра унутрашњих послова. Матијевић је објаснио да војска има надлежност за поступање према војним лицима, а да су припадници полиције, уколико се нађу у ситуацији са ратним заробљеницима, дужни да предузму радње на њиховом обезбјеђивању и да их предају војним органима.

У предмету "Велики парк" оптужени су бивши командант Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова такозване РБиХ Драган Викић и још три лица за ратни злочин над осам заробљених припадника ЈНА српске националности 1992. године у Сарајеву. Осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, некадашњи припадници Јединице резервног састава полиције. Према оптужници, они су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

У оптужници је наведено да су они били информисани и о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени. Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим тијелима још трага.



 





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >