Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БАЊАЛУКА, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године навела је у свом извјештају да су, према подацима Хашког тужилаштва, 70,1 одсто укупног броја несталих/страдалих током пробоја Бошњака у јулу 1995. године са подручја под контролом Војске Републике Српске чинили су припадници тзв. Армије РБиХ.

У извјештају је наглашено да је заробљенике у Батковићу 26. јула 1995. године регистровао Међународни комитет Црвеног крста, којем нису наметнута никаква ограничења у приступу кампу.

"Укупно око 185 заробљеника регистровани су као ратни заробљеници у кампу Батковић у другој половини јула 1995. године. Размјена ратних заробљеника из логора `Батковић` почела је у јулу 1995, а окончана је 24. децембра 1995. године, када је логор и затворен", наведено је у извјештају.

ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ХУМАНО ПОСТУПАЛА ПРЕМА ЗАРОБЉЕНИЦИМА

Током боравка ратних заробљеника у кампу Батковић, пише у извјештају, ниједан заробљеник није убијен нити злоставаљан, а према изјавама очевидаца, припадници Војске Републике Српске хумано су поступали према заробљеницима.

Процјена губитака до којих је дошло током пробоја важан је дио реконструкције догађаја.

"Процјењује се да је број становника у Сребреници у јулу 1995. године износио 35.500, од којег је 23.000 цивила затражило заштиту холандског батаљона Уједињених нација те је након тога и евакуисано. Процјењује се да је број учесника у колони током пробоја износио 12.500", наглашава се у Извјештају.

Како се наглашава, према базама података Међународног комитета црвеног крста /МКЦК/ и Тужилаштва Међународног кривичног суда за бившу Југославију /МКСЈ/ укупан број несталих/страдалих особа у догађајима у вези са Сребреницом износи 7.692.

Процјењује се да је број преживјелих становника енклаве око 27.800. У разним околностима, у борбама, у склопу масовних стрељања, међусобним обрачунима између припадника исте војске, починивши самоубиства и на друге начине страдало је око 21,6 одсто становништва енклаве у којој је било смјештено становништво из више других општина Подриња.

У Извјештају се наглашава да је највећи број страдалих мушког пола /7.548 или 98,12 одсто/, а када је ријеч старосној структури несталих учесника у колони, 89 одсто чинило је војно способно становништво у доби од 16 до 60.

Ријеч је о старосној граници која одговара наредби војних власти из Сребренице да се на мјесто окупљања за пробој јаве мушкарци, односно војни обвезници од 16 до 60 година.

Тек мали број у односу на укупан број несталих учесника у колони, наводи се у извјештају, чине млађи од 16. година /80 особа или 1,04 одсто/. У колони у пробоју била је само 701 /9,11 одсто/ особа старија од 60 година.

КРИТИЧНИ ПЕРИОД ИЗМЕЂУ 11. И 19. ЈУЛА

"Према времену нестанка извршили смо подјелу несталих у три групе - нестали у критичном периоду између 11. и 19. јула 1995. године, нестали мимо овог периода у јулу 1995. године те нестали код којих није назначен датум нестанка", појашњава се у Извјештају.

На основу анализе података, додаје се, показало се да је највећи број учесника у колони пријављен као нестао за вријеме критичног периода између 11. и 19. јула 1995. године, укупно 6.674 или 86,76 одсто.

Према подацима Хашког тужилаштва, 70,1 одсто укупног броја несталих/страдалих током пробоја чинили су припадници тзв. Армије РБиХ.

Хашко тужилаштво није узело у обзир припаднике резервног састава у својој процјени. Процијењено је да минималан број заробљених и касније стрељаних износи између 1.500-2.000 људи, док максималан број износи између 2.500 и 3.000 људи.

Што се тиче процјене страдалих у другим околностима /у борбама, међусобним обрачунима између припадника исте војске, починивши самоубиства, страдавши у минским пољима/, минималан број износи око 4.000 људи, док максималан износи око 5.000.

Током војне операције "Криваја 95", наводи се у извјештају, приликом које је Војска Републике Српске /ВРС/ ушла у Сребреницу, борби и догађајима у вези са пробојем колоне, страдала су 7.692 активна и резервна припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ.

У овај број урачунати су и војно способни мушкарци који су били у Поточарима 11. јула 1995. године, као и оне који су се придружили овој војној формацији.

СПИСАК ХАШКОГ ТУЖИЛАШТВА КОРИГОВАН 2009. ГОДИНЕ

Војска Републике Српске је имала губитке од 53 човјека у војној операцији "Криваја 95", не рачунајући већи број рањених и несталих, као и губитке у војној технологији и оклопном наоружању.

Независмна комисија наводи да један од кључних аспекта истраге у случају Сребренице укључује утврђивање идентитета страдалих.

Међународна комисија за нестале особе /ИЦМП/ врши идентификацију жртава на основу ДНК. Тај списак несталих особа преузело је Хашко тужилаштво као званичну листу жртава ратних злочина.

Списак ИЦМП-ја, односно списак Тужилаштва, коригован је 2009. године када су из њега су искључене особе које су можда и преживјеле догађаје у Сребреници и једна особа за коју је неоспорно утврђено да је жива.

"Напомињемо да је ажурирани списак објављен 2009. године, односно 14 година након сребреничке трагедије, што је био изузетно дуг временски период да се списак детаљно провјери и из њега искључе преживјеле особе", каже се у извјештају.

Наведене чињенице указују на значајне пропусте у раду Хашког тужилаштва. Да је вршена истрага по правилима струке и да су утврђене околности страдања, истиче се, наведени пропусти се не би могли десити.

Међутим, овај посао је повјерен ИЦМП-ју, која се бави прелиминарном идентификацијом страдалих на основу ДНК анализе, а не утврђивањем узрока смрти.

У суштини, ИЦМП је ДНК лабораторија, те њен мандат није укључивао сповођење истраге, што је и довело до непрецизног и нетачног утврђивања чињеничног стања у вези са догађаји-ма из јула 1995. године.

"Током овог истраживања извршили смо дјелимичну повјеру ажурираног списка Хашког тужилаштва из 2009. године и том приликом смо утврдили да се на њему налази једна особа која се временски никако не може довести у контекст са догађајима који су услиједили након пада Сребренице, пошто је иста страдала 1993. године", истиче се у извјештају.

УТВРЂЕНЕ БРОЈНЕ НЕПРАВИЛНОСТИ

Поред тога, Комисија је у извјештају идентификовала двије особе чији су идентификациони подаци /име, презиме, име оца, датум рођења/ идентични са особама које се воде у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ.

"Те особе можемо сматрати потенцијалним преживјелима, што захтијева додатне провјере", пише у извјештају.

У извјештају се наводи и да је Независна комисија такође извршила дјелимичну провјеру списка страдалих Меморијалног центра Сребреница.

Том дјелимичном провјером је утврђено укупно 36 имена индивидуа која се налазе на списку Меморијалног центра, а која се уједно појављују у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ јер су им након окончања рата у БиХ издати лични документи.

"Упоређивали смо име, презиме, име оца и датум рођења. Подударања код тих 36 особа била су 100 одсто. Поред тога, утврдили смо велико подударање у упоређиваним подацима код додатних 15 особа, а разлике су се углавном односиле на одступања у једном слову имена или презимена", каже се у Извјештају.

Према тврдњама Независне комисије, наведени подаци потврђују да су те особе вјероватно живе, те самим тим и да нису могле бити жртве ратних догађаја из јула 1995. године. Поред тога утврђене су и друге потенцијалне неправилности у списку које би требало даље испитати.

"Дјелимичном провјером спискова утврдили смо да је 26 лица сахрањено у Меморијалном центру Сребреница, а да су страдали прије 1995. године, од чега је само једно лице страдало у мају 1995. године, остали 1992. и 1993. године", истиче се у извјештају.

МЛАДИЋ НАРЕДИО АСАНАЦИЈА ТЕРЕНА

Након пробоја на хиљаде остатака погинулих припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ остало је на површини бојишта, дуж отприлике 80 километара руте којом се колона кретала.

Како би се спријечило ширење заразних болести узрокованих распадањем лешева, по стандардној процедури, Војска Републике Српске је извршила асанацију бојишта.

Наредбу за асанацију издао је генерал Ратко Младић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске 21. јула 1995. године. Наредба је донесена одмах након што је већина припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ успјела прећи на територију под контролом тзв. Армије РБиХ.

У Извјештају се наводи и да је Дрински корпус Војске Републике Српске такође издао наредбу за асанацију бојишта свим потчињеним јединицама на нивоу корпуса.

Подручје пробоја налазило се управо у зони одговорности Дринског копуса. Окружни штаб Цивилне заштите у Зворнику 21. јула 1995. године издао је општинским јединицама Цивилне заштите наредбу за асанацију терена на подручју линије пробоја у зонама изван борбених дејстава.

"Током истраживања нисмо успјели наћи извјештаје о извршеној асанацији, већ само наредбе. Међутим, изјаве очевидаца, учесника у пробоју потврђују асанацију терена не само након престанка борбених дејстава већ и у току, посебно на путној комуникацији Нова Касаба - Коњевић Поље, гдје је страдао велики број припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ", наводи се у Извјештају.

ДОПРИНОС ОТКРИВАЊУ ИСТИНЕ

Други очевици догађаја свједоче о погибијама њихових сабораца током пробоја, наводећи њихова имена. Дјелимичном анализом за одређени број ових лица, Комисија је утврдила да су накнадно ексхумирана из примарних или секундарних гробница.

Истражни тим Хашког трибунала те изјаве и околности није истраживао, иако је то спадало под његов мандат. Посљедица несповођења истраге о околностима страдања јесте то да Хашки трибунал лица чији су остаци уклоњени током асанације наводе као жртве масовних стрељања, што не одговара чињеничном стању.

"У нашој реконструкцији догађаја који су услиједили након уласка Војске Републике Српске у Сребреницу 11. јула 1995. године, настојали смо да на објективан начин презентујемо чињенице које су до сада биле мање познате или непознате широј јавности. Ово истраживање треба да допринесе бољем разумијевању и откривању истине о трагичним догађајима у вези са Сребреницом", наглашава се у извјештају.

Извјештај Независне међународне комисијње за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице је објављен на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.


 
 http://89.111.245.19/novosti/922553/u-proboju-najvise-stradali-pripadnici-tzv-armije-rbih.htm