Укључите се...
|
Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
|
Помозите
|
Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку.
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52
Комерцијална банка Београд
Више информација ...
|
| Kјел Магнусон, професор Универзитета Упсала: У Сребреници није било геноцида |
|
|
| Субота, 10 јул 2021 | ||
БЕОГРАД - Професор Универзитета у шведском граду Упсала Kјел Магнусон изјавио је да се у Сребреници није догодио геноцид и да прије суђења у Хагу ни научници ни правници нису могли ни замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид. Он је навео да је ту идеју формулисао амерички професор права Махмуд Шариф Басиони, који је начинио студију насиља у БиХ, која је представљала основу за рад трибунала у Хагу. “Басиони је пред америчким Конгресом рекао, да према конвенцији о геноциду, у БиХ није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако се заузме жпрогресиванж став који дозвољава ’локални‘ геноцид”, навео је он.
Магнусон је рекао да се без утицаја САД оваква врста образложења не би појавила у Хагу, гдје је, осим тога, примијењена и англосаксонска правна традиција, страна европском праву, која укључује и преговоре о врсти оптужнице и смањење казни у замјену за свједочење.
Према његовим ријечима, ако се испитају, јасно је да се пресуде за геноцид не заснивају на формулацији и значењу конвениције “уништавање групе у цјелини или дјелимично”. “Сребреница је дефинисана као 'случај истребљења' што је заједно са депортацијом представљено као 'геноцид'. Актуелна пресуда само помиње да су убијене 'хиљаде мушкараца' ”, рекао је Магнусон за “Политику”. Он је навео да је специфично да је геноцид злочин усмјерен на колектив, а не на појединце, те да фокус није на патњи људи већ на уништавању вјерске и етничке групе. “То се догодило Јеврејима у Европи од 1941. до 1945, али се није догодило на Балкану 1991 до 1999. године. Тврдити да изношење историјских чињеница представља недостатак поштовања према жртвама и њиховим породицама је неодрживо”, констатовао је Магнусон. Према његовим ријечима, нема сумње да су се ратови у бившој Југославији водили са великом окрутношћу и да је оно што се догодило ужасно, али да бошњачком народу, за разлику од Јевреја, није пријетило уништење. “Ако напустимо формулације и смисао Конвенције о геноциду, неизбјежно ћемо доћи у ситуацију да се убиство европских Јевреја релативизује, што је супротно моралу и интелектуалном поштењу. У својој трагедији Сребреница није исто што и Аушвиц”, рекао је он. Магнусон је навео да комесар ЕУ Дидије Реиндерс жели да кажњава оне који негирају геноцид и да се у Шведској претпостављало да је мислио на Холокауст, што није исти случај. “Оквирна одлука ЕУ се односи на случајеве попут Сребренице, а такав закон би био у супротности са слободним истраживањем и демократским принципима”, закључио је Магнусон. |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
